Albanija među zemljama sa najnižim nivoima prihoda u Evropi

Albanija se svrstava među države u Evropi sa najnižim pragom mesečnih neto prihoda, 723 evra mesečno za osobu koja živi sama, dok taj prosek u članicama Evropske unije iznosi 2.867 evra mesečno, pokazuje analiza Juronjuz biznis.

Prema toj analizi, koji je preneo Njuzmaks Albanija, osoba koja živi sama u Evropskoj uniji trebalo bi da ima oko 2.867 evra neto prihoda mesečno kako bi dostigla prag od 150 odsto nacionalnog medijalnog prihoda, nivo koji se koristi kao polazna tačka za kategoriju višeg srednjeg dohotka.

Albanija i Balkan među zemljama sa najnižim nivoima prihoda

Prema grafikonima Juronjuz biznisa, Albanija ima najniži prag mesečnih neto prihoda za osobu koja živi sama u poređenju sa prikazanim zemljama, sa izuzetkom Severne Makedonije.

U Albaniji se taj iznos procenjuje na 723 evra mesečno, dok u Severnoj Makedoniji iznosi 603 evra, u Crnoj Gori 825 evra, u Srbiji 975 evra, a u Turskoj 755 evra.

Kada je reč o kupovnoj moći, koja uzima u obzir razlike u cenama između zemalja, mesečno Albanija beleži 1.031 standard kupovne moći (PPS), u poređenju sa 1.170 u Severnoj Makedoniji, 1.287 u Crnoj Gori, 1.446 u Srbiji i 1.425 u Turskoj. Ovi podaci pokazuju da je relativni nivo prihoda u regionu niži, ali ne znače da su troškovi i životni standard isti u svim zemljama.

Velike razlike unutar Evrope

U Evropskoj uniji, prag za osobu koja živi sama kreće se od 1.023 evra mesečno u Rumuniji do 6.256 evra u Luksemburgu. Među najvećim ekonomijama EU, Nemačka ima najviši prag, od 3.611 evra mesečno, a sledi Francuska sa 3.307 evra. Italija beleži 2.758 evra, dok je u Španiji taj iznos 2.546 evra.

Na nivou EU, paru bez dece potrebno je oko 4.301 evro neto mesečnih prihoda kako bi dostigao isti relativni prag. Za porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina, taj iznos raste na 6.021 evro. U obračunu se uzima u obzir činjenica da parovi dele određene troškove, poput stanarine i energije, zbog čega im nije potrebno dvostruko više prihoda nego osobi koja živi sama.

Stručnjaci upozoravaju da dostizanje praga od 150 odsto medijalnog prihoda ne garantuje automatski udoban život, niti finansijsku sigurnost. Vlasništvo nad stanom, ušteđevina, dugovanja i lokalni troškovi neposredno utiču na porodični budžet. Osim toga, čak i unutar iste države mogu postojati velike razlike između pojedinih gradova i različitih područja.