Letonija gradi 89 kilometara protivtenkovskih rovova na granici sa Rusijom

U okviru „Baltičke odbrambene linije” duž istočne granice Letonije sa Rusijom u toku je izgradnja protivtenkovskih rovova i postavljanje betonskih prepreka poznatih kao „zmajevi zubi”. Do proleća naredne godine planirano je završetak 27 kilometara rovova, dok je ukupna dužina planiranih radova 89 kilometara.

Kako prenosi letonski javni servis LSM, do sada su iskopana četiri kilometra protivtenkovskih rovova, a planirano je da ukupna dužina bude 89 kilometara. Od toga bi 27 kilometara trebalo da bude završeno do proleća naredne godine.

Duž granice se u tri reda postavljaju masivne trouglaste betonske barijere, takozvani „zmajevi zubi”. Svaki element težak je oko tonu i po i visok nešto više od jednog metra, a pored njih će naknadno biti iskopani protivtenkovski rovovi.

U pograničnom području regiona Balva, gde vojnici Nacionalne garde završavaju svoje raspoređivanje, već su iskopani protivtenkovski rovovi širine veće od pet metara. U njih će kasnije biti postavljeni „zmajevi zubi”.

Betonske prepreke neće biti postavljene duž cele granice Letonije sa Rusijom i Belorusijom, koja je duža od 450 kilometara, budući da na pojedinim mestima močvare, jezera i guste šume predstavljaju prirodne prepreke.

Narednik Edgars Briedis iz inženjerijske čete 2. Vidzemske brigade letonske Nacionalne garde izjavio je da su prepreke raspoređene tako da neprijateljska vojna tehnika neće moći da ih savlada.

Letonija je za vojno utvrđivanje granice sa Rusijom do 2029. godine izdvojila 303 miliona evra. Sredstva su namenjena ne samo za kopanje rovova i postavljanje betonskih prepreka, već i za razvoj drugih odbrambenih sistema.

U analizi za Kosovo onlajn od 26. februara, Željko Šajn ocenio je da Baltik predstavlja jednu od najosetljivijih, ali istovremeno i najstabilnijih tačaka evropske bezbednosne arhitekture, u kojoj se neposredno susreću Nato i Rusija, uz jasno definisano odvraćanje i snažno vojno prisustvo.

Ukazao je da je izostanak inkluzivnog bezbednosnog okvira koji bi uključio Rusiju nakon Hladnog rata jedan od izvora dugoročnih tenzija, a da je balkanski prostor politički složeniji i oslonjen na međunarodne misije i upravljanje krizama.

Šajn je zaključio da će stabilnost oba regiona zavisiti od sposobnosti velikih sila da očuvaju kanale komunikacije, spreče incidente i obezbede predvidivost u međusobnim odnosima.