Dan nakon Rezolucije o Srebrenici: Svađe oko pomirenja

Da li će jučerašnji datum ući u istoriju regiona kao još jedan epski momenat koji će jedni slaviti kao pobedu, a drugi kao poraz? Odsustvo konsenzusa oko bazičnih pojmova na Balkanu je konstanta još od 1389. godine, što se najbolje videlo proteklih dana dok su trajale svađe oko toga šta znači "pomirenje" i da li ono treba da krene iz Srebrenice ili Jasenovca. Ispostaviće se - iz Njujorka, a tamo je, zar ne, sve i počelo.

Usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini konačno je prošlost, doduše, ona vrsta prošlosti koja utiče na sadašnjost i zamagljuje budućnost. 

Tako na Balkanu, samo dan posle Dana D, umesto pomirenja - rasprave, umesto pogleda u budućnost - pretnje novim rezolucijama.

Iako je predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović ocenio taj događaj kao "veliku priliku za katarzu u celom regionu",  jedan od sagovornika Kosovo onlajna primećuje da "sada niko nije srećan". To se, uostalom, jasno vidi i iz opšteprihvaćene retorike, jer se razmatra u koga je Rezolucija - koja bi trebalo da pomiri Balkan - "uperena".

"Oni su uradili sve da nas ponize, a mi se vinuli u visine", poručio je predsednik Srbije juče u - za neke preteranom, za neke jedinom odgovarajućem - epskom maniru. 

Jer, Vidovdan je, ipak, u oku posmatrača. 

Rezolucija o Srebrenici je uperena protiv Srbije i srpskog naroda, a zbog nje će politički odnosi u regionu biti "na ispitu", naročito u BiH, ocenjuje za Kosovo onlajn istoričar Bojan Arbutina.

"Ti odnosi između Republike Srpske i BiH svakako nisu dobri, pogotovu tome svedočimo poslednjih nekoliko godina, da se vrše stalni pritisci na Republiku Srpsku. I čuli smo juče, Vlada Republike Srpske je zasedala baš u Srebrenici, gde je predložena mirna dezintegracija BiH, međutim, iz nekog mog ugla, to neće biti moguće u nekom skorašnjem periodu. Tako da će te trzavice da imaju određene amplitude ili se u nekom trenutku povećavaju ili u nekom trenutku dolazi do smirivanja situacije. Što se tiče Srbije, svakako da nismo zadovoljni što je Crna Gora glasala za Rezoluciju, pravdajući se njihovim evropskim opredeljenjem, pošto ako ste opredeljeni za nešto, ne znači da morate da budete zavisni od nečega ili da ne možete samostalno da donosite odluke", poručuje Arbutina. 

Najveće iznenađenje jučerašnjeg glasanja, prema njegovom mišljenju, bilo je to što je samo 84 članice GS UN glasalo za.

"Projekcije su bile da će oko 100-110 članica glasati za, što znači da je naša diplomatija odradila zaista sjajan posao lobirajući da se ne glasa za tu Rezoluciju", navodi Arbutina. 

Dodaje da u BiH nisu zadovoljni rezultatima i da im je najveće razočarenje donela uzdržanost Ujedinjenih Arapskih Emirata od kojih su se nadali da će dobiti pozitivan glas.  

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić smatra da se do pomirenja i ne može doći rezolucijama i političkim odlukama.

"Ono što se ne događa u našoj regiji, to je da još uvek zločine i zločince ne gledamo istim očima, nego ih delimo po nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj pripadnosti. Dakle, još uvek se ponašamo kao da su 'naši zločinci' nešto manji zločinci i za njih imamo razumevanje, dok su zločini počinjeni nad nama puno veći nego zločini počinjeni nad nekim drugim. I to je veliki problem. Kad vi imate situaciju da se u javnosti, u televizijskim emisijama pojavljuju ljudi koji su osuđeni po sudovima, bilo u regiji, bilo u Hagu, onda mi ne možemo da pričamo da će bilo kakva rezolucija išta da promeni", smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Rezolucija o Srebrenici ne može da bude temelj "ni za kakve tužbe", jer je, podseća, Srbija već u Hagu tužena i oslobođena za genocid. 

Za njega je "velika diplomatska greška srpskog političkog i državnog rukovodstva" što se digla buka oko Rezolucije o Srebrenici, jer njeno donošenje, kako kaže, neće ništa promeniti u odnosima u regionu.

"Mi ćemo i dalje živeti paralelne stvarnosti, u smislu da će naši političari i neki neodgovorni intelektualci i dalje živeti u prošlosti, i dalje neće imati šta da ponude, neće gledati u budućnost", smatra Klasić.

Nekadašnji makedonski ambasador Risto Nikovski ocenio je da je usvajanje Rezolucije o Srebrenici neobičan potez sa političkom pozadinom "koja nema veze sa humanošću ili osudom tog strašnog zločina koji se dogodio u BiH", ističući da je kranji cilj bio da se natera Srbija da bude fleksibilnija u odnosu na Kosovo.

On navodi da Hrvatsko-bošnjačka federacija i Republika Srpska ne sarađuju i da BiH defakto ne funkcioniše, a da će Rezolucija izazvati dodatne podele i tenzije na Balkanu.

"Ovim potezom sve ide u pravcu uništenja i rušenja te nefunkcionalne državne zajednice. Dakle, ne vidi se svrha ovog poteza, suština je protiv mira i stabilnosti Balkana, iako za Kosovo to u principu izgleda pozitivno. Međutim pritisak na Srbiju ne može ni pod kojim uslovima nikome doneti ništa korisno", primećuje Nikovski.

Naglašava da nije najjasnije koja je svrha Rezolucije o Srebrenici s obzirom na to da je bilo mnogo genocida u svetu, ali da počinioci nisu proglašeni za genocidni narod.

"Preko dva miliona Vijetnamaca je ubijeno u Vijetnamu. Da ne idemo u Ameriku i ubijanje Indijanaca. Ili Jevreji u Drugom svetskom ratu, ubijeno je preko šest miliona. Preko 25 miliona Rusa je ubijeno u Drugom svetskom ratu. Da li je Nemačka proglašena za genocidnu naciju? Nije. Dakle da, to je nešto sa uskopartijskim interesima, koji trenutno nisu dovoljno jasni, ali u svakom slučaju su protiv interesa našeg regiona i neće doneti ništa dobro", naveo je nekadašnji ambasador.

Sa druge strane, univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da Rezolucija o Srebrenici ne može da podigne tenzije u regionu.

"Rezolucija ne može da podigne tenzije, budući da je to ipak zlo koje se desilo i sa kojim će srpski narod morati da se pomiri i da je to zlo koje su učinili pripadnici tog naroda", ocenjuje Spahiu. 

Dodaje da ukoliko srpsko društvo to prihvati, tek to će dovesti do pomirenja i do puno zdravijeg odnosa između suseda na Balkanu.

"To je nešto što treba da navede da ne može da se zažmuri na to što se desilo. I ukoliko se to prihvati kao jedno zlo koje je učinjeno, to je garancija da će se ubuduće neće ponoviti", smatra naš sagovornik.

On, takođe, nema ništa ni protiv donošenja drugih, sličnih rezolucija.

"Nema ništa loše da se takve rezolucije oko Jasenovca i bilo gde gde da je počinjeno zlo, da se donose. Mislim, i ne mora se to shvatiti kao kontrareakcija. Jednostavno, narodi ovde na Balkanu moraju da osuđuju zlo", poručuje Spahiu.

Međutim, istoričar Stefan Radojković smatra da će, posle izglasavanja Rezolucije o Srebrenici, Priština možda koristiti ovu Rezoluciju da pogoršava odnose i kvari Briselski dijalog.

"Kad je u pitanju BiH, ova Rezolucija će se koristiti za zatezanje odnosa između Beograda i Sarajeva, i Sarajeva i Banja Luke. Međutim, proteklih desetak godina svedočimo da su na tim relacijama osetljivi odnosi i da će se ova Rezolucija dalje koristiti da ti odnosi ostanu tenzični, da kada god se potegne pitanje zločina u Srebrenici, oni malo pogoršaju i dodatno zategnu. Oni nikada neće biti idealni ili izvanredno dobri kao što je zapravo sa Skopljem ili sa Podgoricom. Dobri odnosi sa Hrvatskom će ostati netaknuti, mi jedino tu možemo očekivati da će moguće čak i Priština koristiti ovaj predlog Rezolucije, pre svega Vlada Aljbina Kurtija, da pogoršava odnose i da kvari briselski dijalog. Dakle, manje-više, na Zapadu ništa novo", smatra istoričar.

On navodi da je rezultat glasanja takav da ipak pokazuje da je svet podeljen po pitanju Srebrenice.

"Jedan deo UN, ispod 50 posto podržava taj mejnstrim narativ o Srebrenici, drugi deo, nešto više od 50 posto ili to pitanje ne interesuje pa ne žele da se njime bave ili je protiv tog pitanja. Posebno mi je bilo interesantno što Izrael uopšte nije učestvovao u glasanju. Zvaničan stav Izraela i njegovih institucija jedte da zločin u Srebrenici jeste počinjen i da to nije ništa sporno i dokazano je, ali njegova pravna klasifikacija nije odgovarajuća toj vrsti zločina", naglašava Radojković.

Da će Rezolucija neizbežno izazvati regionalne podele smatra i makedonski politički analitičar Sašo Klekovski, ocenjujući taj dokument kao reakciju na "pojačane pokušaje Republike Srpske da se otcepi od BiH, ili da ne prizna institucije BiH".

Dodaje da se svaka principijelna stvar, ako se stavi u dnevno-političku upotrebu, loše završava.

"Bosanci nisu srećni što je Rezolucija dosta ublažena, Srbi što će je uopšte biti. U Makedoniji su napravljene podele između lokalnih zajednica, imamo lokalnu srpsku i lokalnu bošnjačku zajednicu i čini mi se da je više negativnih emocija otvoreno nego pitanja. Ono što teorija kaže jeste da pomirenje mora biti povezano sa pravdom, vezano za ono što se dogodilo, ali ne i u dnevno-političke ciljeve", ističe Klekovski za Kosovo onlajn.

Prema rezultatima glasanja, kako primećuje Klekovski, više je uzdržanih nego podrške, a to ukazuje na geopolitički momenat.

"Ovo uopšte nije glas za Srebrenicu, ovo je glas Zapada protiv globalnog Juga. Nekada smo to zvali nesvrstanim zemljama. Jednostavno zbog neprincipijelnosti zapada, posebno Palestine i Gaze, mislim da mnoge zemlje drugačije misle o Srebrenici, ne zato što drugačije misle o tim događajima, nego su jednostavno zbog licemerja koje se dešava odlučile da glasaju protiv ili su bile uzdržane", poručio je.

I istoričar Aleksandar Gudžić smatra da je cilj usvajanja Rezolucije o Srebrenici demontaža Republike Srpske i unitarizacija BiH, navodeći da Kosovu ovakva odluka može da posluži da izađe sa istim ili sličnim zahtevom.

"To je poliitčka odluka, a krajnji cilj svega toga je demontaža Republike Srpske. Već decenijama u javnosti regiona, i delovima međunarodne javnosti, provlači se jedan stav da je Republike Srpska genocidna tvorevina, da je nastala na genocidu i ova Rezolucija, ova odluka Skupštine, usvajanje ovog nemačkog predloga ide ka tome da u nekom trenutku se i demontira Republika Srpska i izvrši unitarizacija Bosne i Hercegovine", rekao je Gudžić za Kosovo onlajn.

Ocenio je da ovakva odluka ne može da ima direktne posledice na Kosovu, ali da može da posluži kao primer da kosovski zvaničnici izađu sa istim ili sličnim zahtevom.