Kosovo pred novom institucionalnom krizom: Kakav će biti pristup Zapada?

Politički ambijent u Prištini ponovo se pregreva usled neuspeha u ključnim institucionalnim koracima. Dok zvaničnici aktuelne vlasti pokušavaju da situaciju predstave kao deo „demokratskog sazrevanja“, sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da je reč o veštačkoj krizi do koje nije moralo doći. Prema njihovim rečima, pristup Evropske unije i SAD prema Kosovu više nije prožet bezrezervnim razumevanjem, pa ni na nove potrese u Prištini njihovi zvaničnici neće gledati blagonaklono, dok postoji mogućnost da posledice, pored političkih, budu i ekonomske.

Piše: Milena Miladinović

Taman kada je izgledalo da Kosovo nakon godinu dana političke krize, sa ishodom vanrednih izbora od 28. decembra na kojima je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojilo 51 odsto, konstituisanja skupštine i formiranja vlade, ulazi u miran četvorogodišnji period, došlo je do novog pitanja oko kojeg parlamentarne stranke na Kosovu nisu mogle da postignu konsenzus – izbor predesdnika.

Zbog nepostojanja kvoruma u Skupštini Kosova novi predsednik nije izabran, dok je Osmani sutradan raspustila parlament.

Predsednica skupštine Aljbuljena Hadžiju obratila se Ustavnom sudu koji je izrekao privremenu meru, a kojom se zabranjuje bilo kakva radnja predsednice u vezi sa dekretom od 6. marta, kao i bilo kakva radnja Skupštine Kosova do konačne odluke suda.

Saga o izboru predsednika trajaće barem do 31. marta, do kada važi odluka Ustavnog suda, dok postoje dve moguće situacije u kojima se Kosovo može naći nakon 31. marta – vraćanje sednice za izbor predsednika na početak ili vanredni parlamentarni izbori.

Deseti saziv kosovskog parlamenta u kratkom periodu postojanja uspeo je da reši dva hitna i veoma važna pitanja –  „u 5 do 12“ usvojio je budžet za ovu godinu i ratifikovao međunarodne sporazume za finansiranje iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Reklo bi se – dovoljno za vladu u tehničkom mandatu u narednim mesecima.

Evropska unija je nakon neizbora predsednika saopštila da „sa žaljenjem prati poslednja dešavanja na Kosovu“.

„Sada čekamo odluku Ustavnog suda“, naveo je portparol EU za naš portal. 

Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da reakcije Zapada, ukoliko Kosovo uplovi u novu institucionalnu krizu, neće biti blagonaklone, jer „nikome nije potrebna kriza”. Ipak, fokus diplomata je, prema njihovim rečima, na Bliskom istoku, pa se Zapad neće mnogo angažovati na kosovsko pitanje koje su, dodaju poznavaoci prilika, mogli da reše politički akteri, pod uslovom da nema tvrdoglavosti.

Veštačka kriza

Viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džons Hopkins, Edvard Džozef, istakao je da se Kosovo ne nalazi u situaciji u kojoj je, zbog tesnih izbornih rezultata, teško formirati vladu, ali da se zbog tvrdoglavosti rukovodstva nalazi pred novom političkom krizom, što će, kako ocenjuje, dodatno pogoršati odnose sa Vašingtonom i Evropskom unijom.

Džozef je izrazio nadu da će Ustavni sud odlučiti da ne raspusti kosovsku skupštinu, ali da situacija na Kosovu svakako nije dobra.

Kako je ocenio za Kosovo onlajn, novi izbori nisu ni u čijem interesu.

„Ovo je nepotrebna kriza i ono čemu se moramo nadati jeste da će Ustavni sud presuditi da Skupština nije raspuštena, da postoji još jedna mogućnost da Skupština deluje pre nego što Kosovo bude moralo da ide na nove izbore, što nije ni u čijem interesu. Ovo nije standardna politička kriza u kojoj imate tesne izbore i veoma je teško formirati vladu, pa zato morate da idete na nove izbore. Ovo je slučaj u kojem imate potpunu mogućnost da formirate vladu, ali postoji odbijanje i tvrdoglavost rukovodstva na Kosovu da shvati da jednostavno mora da nastavi sa izborom predsednika“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, postoji logičan izbor, a to je da Vjosa Osmani ostane na poziciji predsednice Kosova.

„Da li je predsednica učinila nešto da diskvalifikuje sebe? To je pitanje, a ne da li volite Osmani ili ne. Pitanje je da li je Osmani učinila bilo šta da diskvalifikuje sebe za drugi mandat. A odgovor je apsolutno ne. Naprotiv, govorimo ovde u Vašingtonu da je ona predsednica koja je izgradila najbliži odnos sa Trampovom administracijom. Dakle, ovo je veoma jasan odgovor, a odnosi se na zaštitu kosovskih interesa“, kazao je Džozef.

Naš sagovornik smatra i da bi novi politički zastoj mogao dodatno da zategne odnose između Prištine i Vašingtona, kao i Evropske unije, jer, kako dodaje, više niko ne želi haos.

Naglasio je i da bi nova institucionalna neizvesnost mogla da oslabi međunarodnu podršku Kosovu od strane SAD, EU i Natoa, ističući da Priština izazivanjem veštačkih kriza šalje loš signal.

„Kada pokažete da ste u potpuno nepotrebnoj, veštačkoj ustavnoj krizi nakon dugotrajne nemogućnosti da se formira vlada, kakvu poruku šaljete? Da li šaljete poruku da ste sposobni da budete punopravni partner? Ne, ovo je samo davanje argumenata protivnicima Kosova, uključujući, naravno, i one u Srbiji. Ovo je potpuno pogrešan, nepotreban signal. Postoji veoma jednostavno rešenje. Ako Ustavni sud presudi da Skupština nije potpuno raspuštena i da izbori još ne moraju da se održe, onda bi rukovodstvo trebalo da se okupi i podrži Osmani, ako ni zbog čega drugog, onda zbog interesa Kosova i da bi se izbegla kriza“, naveo je Džozef.

Kako je dodao, očigledno je da Aljbin Kurti, kao premijer i vođa partije koja ima najviše mesta u parlamentu, ima ključnu ulogu. Po pitanju odnosa Kurtija i Osmani, Džozef navodi da su oni dinamični, ali da je sada trenutak da se vodi računa isključivo o interesu Kosova.

„Znam da su to dinamične političke ličnosti, bez obzira na to kako je njihov odnos počeo. Svi politički odnosi su dinamični. Bez obzira na to da li je Kurti bio politički iznad Osmani na početku, a zatim se ona politički osamostalila, odnosi u politici se menjaju. Poenta je kakav je dosije predsednice. To je jedino pitanje – i izbegavanje krize koja šteti zemlji. Kakvi god da su nesporazumi, ogorčenost ili neslaganja između Kurtija i Osmani, to nije bitno. Važno je šta je u interesu Kosova, a to je da predsednica ostane na funkciji“, rekao je Džozef.

Bez direktnog mešanja

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da međunarodni akteri nisu zadovoljni političkom situacijom na Kosovu, ali da se neće direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere.

„Izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen nedavno je boravio u Prištini. Otkako je formirana vlada, dva puta je posetio Prištinu i izrazio očekivanja Evropske unije da se organizuje sastanak na visokom nivou, do čega neće doći ukoliko padne vlada. Tako da na to sigurno neće gledati blagonaklono. U principu, međunarodni akteri nisu baš zadovoljni ovim što se dešava, ali isto tako ne očekujem da će se oni direktno mešati i vršiti pritisak na političke aktere, posebno zato što su oči javnosti, pre svega diplomata, usmerene na druge delove sveta, kao što su Izrael i Iran i sukob na Bliskom istoku. Tako da mi se čini da nema kapaciteta ni želje da se ozbiljnije sada bave institucionalnom krizom na Kosovu“, kaže Pavković.

Nema tolerancije za status kvo

Profesor ekonomije Škumbin Misini smatra da su predstavnici EU i Vašingtona razočarani procesom vođstva na Kosovu i da više neće tolerisati status kvo, jer ga, kako ističe, vide kao pretnju regionalnoj bezbednosti.

Misini je za Kosovo onlajn, povodom odnosa Zapada prema novoj institucionalnoj krizi na Kosovu, kazao da zvanična Priština rizikuje izostanak novih priznanja, ali i egzodus strateških investitora.

„Kosovo rizikuje da ne dobije nova priznanja i da mu se obustave integracioni procesi u međunarodne organizacije“, rekao je on.

Različit pristup EU i SAD

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović istakao je da međunarona zajednica neće gledati blagonaklono na novu institucionalnu krizu na Kosovu, ali da će pristup Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država biti različit.

Vujinović je za Kosovo onlajn istakao da će EU insistirati na dogovoru, dok bi Amerika mogla da pruži podršku predsednici Kosova Vjosi Osmani za još jedan mandat.

„Neće biti blagonakloni, ali tu moramo da napravimo razliku. Evropska unija i Sjedinje Američke Države imaće malo suprostavljen pogled. Po svemu sudeći, Osmani je favorit SAD, i ako će ova izborna kriza da pomogne da ona dobije novi legitimitet, mislim da će Amerika to podržati. Dok će EU insistirati, mislim da su to i ambasadori zagovarali kod Кurtija, da se dođe do nekog dogovora, da se ne ulazi u nove izborne radnje, jer će to da odloži neke stvari“, kaže Vujinović.

Kako je naglasio, ukoliko Kosovo upadne u novu političku krizu, neće moći da se obrati Evropskoj uniji pa ni SAD za savet ili promenu politike, jer neće biti legitimnih institucija.

„Mislim da će Evropska unija insistirati i kod Ustavnog suda, ne otvoreno, ali preko prijateljskih veza, da se donese neka odluka koja je prihvatljivija za institucionalni mir, a da će se Amerika obradovati novim izbornim radnjama, zato što verujem da bi Osmani dobila još veći vetar u leđa njihovom podrškom“, dodao je naš sagovornik.

Kako je dodao, odnosi Kosova sa EU i Amerikom su već dovoljno loši, te da u slučaju krize, ne bi moglo doći do njihovog pogoršanja.

Da li će institucionalna kriza uticati na finansiranje iz EU?

Po pitanju finansiranja iz Plana rasta naši sagovornici ocenjuju da će sporazumi koji su usvojeni biti i islaćeni, ali da će, ukoliko vlada bude u tehničkom mandatu, biti kašnjenja u usvajanju narednih sporazuma.

Prema rečima profesora ekonomije Škumbina Misinija, finansiranje iz Plana rasta EU može se dovesti u pitanje ukoliko politička kriza ugrozi reforme na Kosovu.

„Pošto implementacija i promene zahtevaju vreme, Plan rasta 2024–2027 nosi rizik kada je reč o korišćenju finansijskih sredstava u skladu sa reformama. Ako institucionalni sporovi ugroze stroge uslove reformi, novac će ostati zamrznut u briselskim fondovima čak i ako se sporazum brzo usvoji“, zaključio je Misini.

Sa druge strane, Miloš Pavković podseća da je deseti saziv kosovske skupštine u kratkom vremenskom roku ratifikovao sporazume kojima se Kosovu isplaćuju određena finansijska sredstva, te ne veruje da će to biti stopirano ukoliko Kosovo upadne u novu političku krizu.

„Mislim da je uslov bio da se ratifikuje sporazum i da se usvoji reformska agenda, što je ova skupština uspela da uradi u ovom kratkom periodu. Mislim da su ti uslovi ispunjeni. Sigurno će se kasniti sa implementacijom koraka za naredne tranše, ali za prethodna finansiranja ne verujem da će biti problema“, zaključio je naš sagovornik.

Nikola Vujinović smatra ekonomska kriza neće biti toliko uslovljena institucionalnom nestabilnošću, jer je budžet usvojen, ali će dolazak novca iz Evropske unije biti pod znakom pitanja.

„A to je glavni investicioni zamah kosovske privrede, tako da će se te strane doći do nekih ekonomskih neravnoteža, ali kriza kao kriza više će zavisiti, bojim se, od geopolitičkih okolnosti rata na Bliskom istoku, nego institucionalne nestabilnosti Кosova i Metohije“, naveo je on.

Po pitanju finansiranja iz Plana rasta, naš sagovornik ističe da nije pitanje da li će Plan rasta uspeti da se sprovede, već koji deo.

„U celini neće moći da se sprovede, određeni rokovi su već istekli, određeni rokovi su pred isticanjem. Ako se nastavi institucionalna nestabilnost, možemo očekivati da će doći do nekih određenih modifikacija. Naravno, o razvojnim sredstvima Evropske unije uvek se pregovara sa Evropskom komisijom, pa se ja se ne bih iznenadio, imajući u vidu da Evropska unija i Evropska komisija blagonaklono gleda na Кosovo kao državu, što je za mene veoma pogubno po region, mislim da se oni mogu dogovoriti i ponovno modifikovati Plan rasta“, zaključio je Vujinović.