Menja li Nemačka politiku prema Kosovu?

Za mnoge, a najviše za zvaničnike Prištine, apsolutno iznenađujuće je bilo da od očekivanog članstva Kosova u Savetu Evrope ovog meseca nije bilo ništa. Komitet ministara SE ovu temu nije čak ni razmatrao. Zapadni analitičari tvrde da je presudnu ulogu odigrala upravo Nemačka.

Nepunih mesec dana pošto je Parlamentarna skupština Saveta Evrope većinom glasova preporučila Komitetu ministara da na prvom sledećem sastanku primi Kosovo u tu organizaciju, iz Strazbura je 17. maja usledio hladan tuš za zvaničnu Prištinu. Ministri članica SE ovu temu nisu čak stavili ni na dnevni red.

Dopisnik Kohe iz Brisela Avgustin Paljokaj izostanak Kosova u dnevnom redu Komiteta ministara SE ocenio je kao očekivanu odluku i poručio da o tome ne može ni da se razmišlja sve dok se ne ispuni uslov međunarodne zajednice i pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu.

Ključnu krivicu je pripisao zvaničnoj Prištini, ali i Nemačkoj.

Istoričar i stručnjak za Balkan Konrad Kleving smatra da je Kosovo napravilo mnogo grešaka.

"Kosovo je napravilo mnogo grešaka. Prva je zasnovana na činjenici da će zapadni partneri Kosova, gledajući srpsku politiku, utrti put za članstvo u Savetu Evrope. Pogrešno se mislilo da će tri velike sile EU pomoći u poslednjem trenutku", kazao je Kleving.

Najdalje je otišao novinar "Frankfurter algemajne cajtunga" Mihael Martens koji je poručio da je zvanični Berlin mogao da iskoristi svoj uticaj u lobiranju da Kosovo dobije punopravan status u Savetu Evrope, ali da to nije učinjeno zato što su u Nemačkoj podeljeni stavovi po pitanju Kosova.

“Nemačka je odigrala centralnu ulogu u uspostavljanju Međunarodnog dana razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. od strane Ujedinjenih nacija, o čemu je glasala Generalna skupština UN u četvrtak. I naravno, važno je zapamtiti ovaj zločin. Ali politika nije samo prošlost. Što nas dovodi do slabije strane nemačke sadašnjosti. I budućnosti. Samo nekoliko dana pre glasanja o Srebrenici, Nemačka je mogla da iskoristi svoj uticaj da obezbedi da glasanje o članstvu Kosova bude na dnevnom redu Saveta Evrope. Ali Nemačka to nije omogućila. Tačnije: neki faktori u Nemačkoj nisu. Ministarka spoljnih poslova Berbok (Zeleni) izjasnila se za članstvo Kosova u Bundestagu. Ali kancelar (SPD), koji poziva na dela, bio je protiv”, naveo je Martnes.

Diplomatski promašaji i principi

Dugogodišnji dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević kaže da je Martnes u pravu kada tvrdi da je Nemačka bila jedna od glavnih kosponzora rezolucije o Srebrenici, ali da se ne slaže sa tvrdnjom da je to za Berlin bio uspeh, već - diplomatski promašaj.

“Nemačka u izglasavanju rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini jeste bila ta koja je bila kosponzor, ali konačni rezultat i ocene nekih važnih medija, analitičara i ljudi bliskih vladama je da je to bio diplomatski promašaj. Tu ne vidim da se Nemačka može baš posebno pohvaliti i osnovno pitanje je čemu je to služilo, koji je bio politički cilj?”, ocenjuje Blagojević za Kosovo onlajn.

Dodaje da je nemačka politika po pitanju Kosova nedvosmislena, ali da se trenutni stav ove zemlje podudara sa SAD i Francuskom da bez formiranja ZSO neće biti pomaka ka članstvu u Savetu Evrope.

“Još u martu je Gabriel Eskobar, visoki američki zvaničnik zadužen za pitanje Zapadnog Balkana, rekao da Kosovo ne može ući u Savet Evrope ako prethodno ne sprovede odluku o osnivanju ZSO. Od tada su se stvari kretale u tom pravcu. I francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc su u zajedničkom pismu isto to naglasili. Kosovo ne može postati članica SE, može se preporučiti, ali to je uslov i bez tog uslova nema govora. Zašto? Zato što oni smatraju da to smiruje, i dobrim delom, ako ne rešava, barem stavlja na kolosek ka rešenju celu situaciju na Kosovu. Tu se našao kao bedem Aljbin Kurti i njegova vlada i njegova politika”, naglašava je Blagojević.

Na pitanje da li takav stav zvanične Prištine ukazuje i da dolazi do promene zvanične politike Berlina prema Kosovu, ovaj iskusan novinar kaže da je stav Nemačke “stalno isti”.

“Bez obzira da li je na vlasti desni centar, CDU ili su levi - Socijaldemokrate ili Zeleni, a oni su sada na vlasti, svi oni u politici prema Zapadnom Balkanu polaze od toga da je Nemačka sa pravom, osnovano i braneći osnovne vrednosti i prava EU, sa Nato vojno intervenisala 1999. godine”, objašnjava Blagojević.

Prema njegovim rečima poteze Prištine i premijera Aljbina Kurtija evropski zvaničnici posmatraju dvojako.

“U privatnim razgovorima, i sa zvaničnicima i sa novinarima, oni koji su navijački nastrojeni smatraju da Kurti mora da sprovodi politiku koja je potrebna za uspostavljanje državnosti. Drugi kažu da je jako tvrdoglav jer neće da uvaži mišljenje ni Evropske komisije ni Amerikanaca. S druge strane, šta takva politika Kurtija može da reši ili donese Kosovu ili Evropi? Tu je onda zid, tu je gotovo, nema ništa”, kaže Blagojević.

Dodaje da su i u Briselu zbunjeni potezima zvanične Prištine, ali da je nejasno “ko tu pravi računice i kakve”.

“Jedni smatraju da Kurti igra na kartu toga što takva njegova politika prema Srbima na Kosovu, koja je u suštini šovinistička, isključiva i samo umanjivanje prava pod firmom da se gradi državnost, zapravo jača njegovu bazu unutar samih Albanaca na Kosovu, a imajući u vidu i predstojeće izbore. Ali, ne može on sam ni da pobedi ponovo na izborima ako je uverenje EU, većine zemalja EU i posebno Amerikanaca takvo da se kaže: ‘Pa on remeti ono što mi hoćemo da uradimo od Kosova, a hoćemo da smirimo Kosovo. Da napravimo rešenje koje će biti osnova da se ceo Zapadni Balkan onda okrenemo ka nečeme što bi išlo u pravcu istinskog ugrađivanje u EU na temelju vrednosti i onoga što se zovu Merila iz Kopenhagena’”, naglašava Blagojević.

Očekivanja od Prištine

I politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da Kosovo ne treba da očekuje veću podršku Nemačke, ali i drugih članica EU sve dok zvanična Priština ne dokaže svoju kredibilnost i ostvari punu primenu svega što je dogovoreno sa EU, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.

“U slučaju Kosova za članstvo u Savetu Evrope bila je konfuzna situacija, a zabuna je nastala zbog neispunjavanja obaveze ni od strane Kosova ni Srbije. Imajući u vidu ovaj razvoj događaja, bilo je zaista teško ne samo Nemačkoj, već i drugim zemljama da proguraju i sprovedu zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope. To, naravno, ne znači da Nemačka ne podržava tu ideju. Oni su samo obustavili proces dok Kosovo ne ispuni svoje međunarodne obaveze”, kaže Hoti.

Upitan da li je moguće da zvaničan Berlin promeni svoj odnos prema Prištini Hoti kaže da je to ipak nemoguće da se dogodi.

“To je definitivno nemoguće zato što je Nemačka harmonizovala poziciju zajedno sa drugim zemljama EU. Zato ne vidim takvu mogućnost. Možda bismo mogli da očekujemo veću podršku Nemačke, ali ta pozicija će uslediti tek kada Kosovo dokaže kredibilnost i ostvari punu primenu dogovorenog”, navodi prištinski analitičar.

Komentarišući tvrdnju novinara “Frankfurter algemajne cajtunga" Mihaela Martensa da je Nemačka prednjačila u donošenju Rezolucije o Srebrenici, a da nije učinilo ništa da Kosovo uđe u Savet Evrope zbog podela unutar vrha nemačke administracije, Hoti kaže da Nemačka ima istovetne stavove po oba pitanja.

“Uloga Nemačke u Rezoluciji o Srebrenici kao i članstvu Kosova je veoma snažno. Naravno, zavisi od političke agente i priroriteta. U ovom slučaju i Nemačka i druge države su podržale ideju o toj rezoluciji”, naglasio je Hoti.

On je dodao da se po istom principu treba tumačiti i razloge zbog kojih Kosovo nije postalo članica Saveta Evrope.

“To nije samo stav Nemačke, to je i stav drugih zemalja. Sve zemlje pritiskaju institucije Kosova da sada ispune međunarodne obaveze, konkretno dinamiziraju procese za stvaranje opština sa srpskom većinom”, zaključio je Hoti.

Dvoglasje iz Berlina

Bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić objašnjava za Kosovo onlajn da je “dvoglasje” zvaničnog Berlina posledica dve struje u nemačkoj spoljnoj politici i stari rivalitet na relaciji kancelar - ministarstvo spoljnih poslova, koji je sada jasno vidljiv na relaciji kancelara Olafa Šolca i ministarke inostranih poslova Analene Berbok.

“To što dolazi do takozvane dve struje u Nemačkoj je stari rivalitet između ministarstva spoljnih poslova koje se obično ne nalazi u rukama vodećeg koalicionog partnera, bio on CDU ili SPD i kancelarovog ureda, pre svega njegovih spoljno političkih savetnika, od Biterliha do Šingera i sada Platnera koji je profesionalac i služi kao dobar korektiv kancelaru Šolcu koji je ipak političar za unutrašnje političke prilike. On se u spoljnu politiku slabije razume i tu su mu saveti Platnera jako korisni. I tu nastaje sukob između jedne divlje, agresivne politike Zelenih koju sprovodi ministarka spoljnih poslova i jedne racionalnije, umerene politike koju sprovodi kancelar svestan okolnosti kojih često ministarka nije svesna ili ih ignoriše”, objašnjava Jeremić.

Ovaj iskusni diplomata naglašava da prioriteti Nemačke više nisu na Zapadnom Balkanu nego na istoku Evrope.

“U samoj Nemačkoj postoji ozbiljniji problem oko rata u Ukrajini. To polako prerasta, i kancelar Šolc to govori, postaje rat Natoa i Ukrajine - što on već jeste, ali se sada prenosi na evropsku teritoriju u smislu da se saveznici uključuju. Ta nova formulacija i poseta Makrona Šolcu pomera nemačke prioritete sa Balkana na Istok u kome su ugroženi njeni životni i vitalni interesi. Tako da ovo dolazi u drugi plan”, smatra Jeremić.

Ipak, precira, zvanični Berlin ni u takvim okolnostima neće neće menjati svoj stav po pitanju Kosova.

“Stav Nemačke prema Kosovu je konstantan. On se samo u nekim manifestacijama odlaže, kao što je ova akcija za prijem Kosova u Savet Evrope. Procenjeno je da bi to bila suviše samostalna akcija Nemačke bez koordinacije sa saveznicima, pre svega Francuskom i SAD. I to je ostavljeno za neko sledeće, mirnije vreme kao jedan faktor ucenjivanja obe strane, i Kosova i Srbije, i oko prijema i oko dodatnih ustupaka obe strane”, kaže Jeremić.