Nova administracija i stara obećanja: Ima li EU strategiju za priključenje Zapadnog Balkana?

Nova imena na čelu EU, ali obećanja stara. Barem ih se Zapadni Balkan naslušao poslednjih decenija. Ima li buduća evropska administracija konačno strategiju za priključenje država regiona EU ili je sve i dalje na dugačkom štapu? Šargarepe nikada nije falilo.

Piše: Arsenije Vučković

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti da EU treba da promeni svoju strategiju o celom Zapadnom Balkanu, kao i o Srbiji i donese strateške odluke o pitanjima proširenja.

„Verujem da nam je, umesto ponavljanja i ponavljanja istih poruka, potreban pravi strateški razgovor između svih nas koji ovde sedimo i nekih drugih zemalja", poručio je predsednik Srbije.

Pre 21. godinu, 21. juna 2003. godine lideri Evropske unije i njenih država članica, kao i tada pristupajućih zemalja, zajedno sa liderima Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore usvojili su Deklaraciju u kojoj se prvi put nedvosmisleno potvrđuje evropska perspektiva za sve zapadnobalkanske države.

Od tada su se nizala obećanja, ali i rokovi kada bi to moglo i da se dogodi.

"Želimo Zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Imamo jasnu agendu za to, proces pridruživanja je u toku“, poručila je pre desetak dana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Plan rasta za Zapadni Balkan koji bi počeo da se realizuje ove godine prvi je, opipljiv dokaz da Unija nije zaboravila region.

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da je sledeća godina ključna i da proširenje Evropske unije nije više samo politički cilj već da je reč o geopolitičkom imperativu i najvišem prioritetu za EU, koji podrazumeva hitnost širenja na Zapadni Balkan i druge zemlje sa aspiracijama za članstvo.

Za buduću šeficu evropske diplomatije Kaju Kalas taj rok je ipak nešto duži.

"Proširenje je zajednička strategija koja je u interesu Evropske unije. Ono čini našu Uniju jačom. Čini nove članove evropske porodice stabilnijim i sigurnijim. Čini da svi prosperiramo. U narednih pet godina, u oblasti proširenja potrebni su nam jasni rezultati. Radiću ruku pod ruku sa Komesarijatom za proširenje kako bismo postigli taj cilj", poručila je Kalas na saslušanju za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Za analitičare iz regiona, sagovornike Kosovo onlajna od Tirane do Beograda nema dileme da bi EU morala da promeni strategiju kada je reč o Zapadnom Balkanu. Pitaju se samo, da li će se pred novom administracijom ponovo isprečiti drugačiji prioriteti.

Bezbedonosno-ekonomski kontekst

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je pitanje proširenja EU zemljama Zapadnog Balkana vezano za bezbednosno-ekonomske probleme unutar Unije, ali i fokus koji će nova evropska administracija imati prema „istočnom partnerstvu“, odnosno Moldaviji, Ukrajini i Gruziji.

„Pitanje proširenja zavisiće od globalnih odnose Evrope pre svega prema istočnom partnerstvu. Govorimo o Moldaviji, Ukrajini i Gruziji. Dakle, bez i tog proširenja čini se da nema proširenja za Zapadni Balkan. Videćemo da li će zapadnobalkanske zemlje uspeti da se uključe u ovaj proces“, smatra Ćurčić.

Precizira da nov pristup EU zahteva ne samo administrativne promene u Uniji, već i investicije ka Srbiji, ali i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

„Meni se čini da će taj novi pristup zahtevati ne samo administrativne promene i naravno neku vrstu približavanja politikama proširenja, nego će podrazumevati i vrstu investicija koje bi trebalo da se usmere ne samo ka Srbiji kao najvažnijoj zapadnobalkaskoj zemlji, već i prema ostalim zapadnobalkanskim zemljama“, ističe ovaj analitičar.

Dodaje da je problem i u još nerešenim „tehničkim pitanjima“. „Naravno, to je niz tehničkih pitanja koja još uvek ostaju nerešena, recimo pitanje granica, zagađenja, vladavine prava... Migracije će biti isto u fokusu. Videli smo primer italijanske vlade koja je sa Albanijom sada potpisala nekoliko važnih sporazuma po primanju migranata. To su sve bezbednosno - ekonomski problemi koji će zahtevati zajedničko delovanje“, objašnjava Ćurčić.

Naglašava da će budućnost proširenja zavisiti i od ukupne spoljno-političke konstelacije, ali da će se „karte otvoriti“ tek kada se donese novi evropski budžet.

„To će zavisiti od ukupne spoljno-političke konstelacije, ali ne treba zaboraviti i unutrašnje političke konstelacije. Mislim da će vrlo važan indikator da li Evropska unija planira nova proširenja ili ne, biti i novi budžetski ciklus u 2027. Dakle, ova evropska administracija, kao i naredna nemačka vlada imaće veoma važnu misiju, a to je da odredi na koji način će biti osnove nove finansijske politike funkcionisanja evropskih institucija i naravno na koji način će Evropska unija izgledati u narednom periodu, u narednih skoro deceniju“, precizira Ćurčić.

Upozorava i da je teško proceniti kako će se ta promena strategija odvijati u praksi zato što će najviše zavisiti od volje političkih aktera.

„Vrlo je teško odrediti u ovom trenutku na koji način će se procesi odvijati u narednim godinama“, zaključio je Ćurčić.

Ubrzanje i birokratske prepreke

Profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti smatra da je EU potrebna nova strategija proširenja za Zapadni Balkan koja bi podrazumevala ubrzanje procesa, a ne birokratske prepreke u njihovom odgovarajućem načinu integracije.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EU treba da promeni svoju strategiju o celom Zapadnom Balkanu, Hoti kaže se u potpunosti slaže da je nova strategija potrebna kako bi se čitav proces ubrzao.

„Ne znam tačno na šta je predsednik Srbije mislio sa proširenjem, ali nova strategija nam je definitivno potrebna. I to je zahtev svih lidera Zapadnog Balkana u poslednjoj deceniji. Nova strategija nam je potrebna jer je Zapadni Balkan jedina teritorija u Evropi koja je neintegrisana u Uniji. Događaji koji se dešavaju u poslednje dve-tri godine između Ukrajine i Rusije na najbolji način pokazuju neophodnost proširenja EU. Kako to mora da funkcioniše ostaje da se vidi, ali ja se u potpunosti slažem da nam je potrebna nova strategija koja će ubrzati proces integracije zemalja Zapadnog Balkana ili kako vam se sada pridružuje šest zemalja Zapadnog Balkana“, precizira Hoti za Kosovo onlajn.

Priključenje Zapadnog Balkana vidi mogućim ukoliko se otklone birokratke barijere, ali i upozorava da ne treba očekivati da bi to bio „paket“ koji bi podrazumevao da sve države regiona zajedno uđu u EU.

„Ubrzanje procesa, a ne birokratske prepreke u njihovom odgovarajućem načinu integracije zemalja Zapadnog Balkana. Naravno, ne možemo pretpostaviti da Zapadni Balkan mora biti integrisan kao paket jer to zavisi od napretka koji svaka zemlja čini na svom putu integracije. Ali, prvo je potrebno ubrzanje i pojednostavljenje procesa za svaku zemlju kako bi se ona uključila“, naveo je Hoti.

Podsetio je da proces proširenja EU nije uvek bio rezultat ispunjenja prethodno zadatih kriterijuma zemljama kandidatima.

„Moramo imati na umu da svi talasi integracije, svi talasi proširenja osim onog koji se desio 1995. godine nisu bili rezultat ispunjenja kriterijuma. Više od ispunjenja kriterijuma bio je odgovor na krizu, što je značilo da se svaka kriza koja se dešava u Evropi sastojala od nove strategije integracije pojedinih zemalja u EU. Sada je red na Zapadni Balkan i integraciju Zapadnog Balkana i mislim da će ideja o EU integracijama time biti završena“, zaključio je Hoti.

"Nastavnik i učenici"

Direktor Albanskog centra za strateške studije Gert Selenica ocenio je da Albanija gleda pozitivno na poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EU treba da promeni svoju strategiju po pitanju priključenja Zapadnog Balkana zato što postoje problemi sa zahtevima koje Brisel ispostavlja državama regiona.  

“Poruku predsednika Vučića, gledano iz ugla Albanije, treba oceniti pozitivno. Naravno, za promenu strategije EU, odluka pripada Briselu, jer su Unija, a posebno njene glavne države, imale neku vrstu skepticizma prema Balkanu. Ovo, možda i zbog kriza kroz koje je sama EU prosla, poput Breksita, pandemije Kovid-a koja je stvorila probleme za širenje, ili čak migracione krize sa kojom se EU nedavno suočava. Međutim, ponašanje Brisela prema nama je bilo kao ponašanje nastavnika prema učeniku. Često su postavljali uslove koje smo mi nastojali da ispunimo”, ističe Selenica za Kosovo onlajn.

Kaže da države Zapadnog Balkana imaju problem sa nalozima EU.

„Mi zaista sprovodimo reforme u pravom smeru, ali imamo problema sa njihovom implementacijom. Zaista kažemo da se borimo protiv korupcije, ali činjenica je da sve balkanske zemlje imaju korupciju kao veliki problem. Zaista kažemo i da je građanin uključen u odlučivanje, ali istina je da je građanin sve manje uključen u odlučivanje. Svi ovi problemi su verovatno uticali da EU ne bude tako ljubazna u procesu proširenja. Međutim, neophodno je da se EU ponaša drugačije sa Zapadnim Balkanom. Brisel treba da ima svoje ’stanice’ na Balkanu, a to bi se desilo samo da je Balkan bliži Uniji. Bliži Zapadni Balkan Briselu znači da bi se ovde stvorile neophodne strukture i mehanizmi da bi EU izvršila svoj uticaj i sprovela svoju politiku za naš region“, ističe Selenica.

Dodaje da su države Zapadnog Balkana u procesu priključenja EU i same uložile napore da povećaju međusobnu saradnju koja je i politička i ekonomska, ali i u oblasti infrastrukture.

„Mislim na sve sporazume koje su zemlje Zapadnog Balkana međusobno potpisale a sa ciljem stvaranja lokalnih tržišta ili struktura. Tamo smo napravili neku vrstu infrastrukture za put ka EU“, podseća Selenica.

Smatra da ipak, pored političkih izjava i kritika na račun međunarodne zajednice ne treba zaboraviti da Balkan i dalje ima problema u vezi sa nacionalizmom.

Kao ključan problem za Srbiju navodi i dijalog Beograda i Prištine.

„Balkan ima velike probleme kao što je problem između Srbije i Kosova. Dakle, pored političkih stavova, moramo uzeti u obzir i ono sto se u stvarnosti može postići. Poznato je da će Srbiji biti lakše u procesu članstva u EU ako prizna Kosovo. Ovo se čini nemogućim ciljem, ali dijalog sa Kosovom se ipak mora nastaviti. Ista logika važi i za zvaničnu Priđtinu. Postoji uslovljenost, a ne ljubaznost od strane EU prema Kosovu. Sve dok posrednička strana želi da se dijalog nastavi, to znači da mogućnosti za to postoje, ali je potrebna politička volja”, zaključuje Selenica.

Strateški značaj Zapadnog Balkana

Asistent na Međunarodnom balkanskom univerzitetu i doktorant iz prava EU i evropskih integracija iz Skoplja Leposava Ognjanoska Stavrovska kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je za priključenje Zapadnog Balkana EU najvažniji geopolitički kontekst i da EU počinje da uviđa strateški značaj ovog regiona.

„Ono što se promenilo poslednjih godina jeste upravo taj geopolitički kontekst koji je pojačao pritisak za širenje Evropske unije“, ističe Ognjanoska Stavrovska.

Objašnjava da se to vidi kroz različite platforme poput Evropske političke zajednice koju je francuski predsednik Makron predstavio nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ali i Foruma za strateške i političke diskusije između zemalja Evropske unije i kandidata iz regiona.

„Ali činjenica je da takav geopolitički pritisak, koji je obezbedio određene strateške odluke prema Ukrajini i Moldaviji, nije na adekvatan način reflektovan i repliciran u procesu prema zemljama Zapadnog Balkana koje su i dalje ostajale u izvesnoj situaciji neizvesnosti u pogledu budućeg kursa procesa proširenja. Međutim, sa druge strane, ovakvi forumi i platforme su pokazatelj da postoji promena u raspoloženju i svesti Evropske unije o strateškom značaju ovog procesa, a posebno o strateškom značaju regiona, tj. Zapadnog Balkana“, ističe Ognjanoska Stavrovska.

Podseća da se proces proširenja Evropske unije uvek zasnivao na dve ključne reči: uslovljenost ili potrebu za ispunjavanjem određenih kriterijuma za članstvo i geopolitičkih prilika.

„Geopolitičke prilike su uvek imale uticaj, tj. pritisak za prijem novih država članica. Što se tiče Zapadnog Balkana, činjenica je da je proces poslednjih godina stagnirao, odnosno da Evropska unija nije uspela da ponovi uspeh koji je imala sa zemljama centralne i istočne Evrope i da obezbedi predvidljiv put za prijem kandidata iz regiona“, naglašava ovaj analitičar.

Smatra da uspešna strategija prema Zapadnom Balkanu može biti samo ona koja će pokrenuti proces napred, odnosno povećati unutrašnji impuls za ispunjenjem reformi, a sa druge strane obezbediti određenu predvidljivost.

„Da bismo govorili o kredibilitetu Evropske unije, moramo imati tu predvidljivost i moramo znati kuda, kako i do kada se krećemo. Ne slažem se da se ništa nije pomerilo i da je potpuni zastoj, to nije tačno. Međutim, činjenica je da se to ne oseća u svim zemljama regiona. Na primer, Crna Gora je uvek imala određene rezultate iz procesa evropskih integracija, sada smo videli da i Albanija napreduje, verovatno se ta situacija najmanje oseća u našoj Makedoniji, otuda osećaj i evroskepticizam o kome se priča, mada uopšte se ne bih složila sa tom formulacijom“, kaže Ognjanoska Stavrovska.

Precizira da bi se proces evropskih integracija istinski razumeo potrebno je znati kako se on odvija.

„Moramo da znamo kako će se on odvijati, da li će biti određenog datuma za prijem zemalja regiona, da li će se zasnivati na principu diferencijacije ili će to biti proširenje bloka i na kraju će proces doneti određene koristi. Imam osećaj da je poslednja korist od procesa evropskih integracija u zemlji i regionu bila vizna liberalizacija, iako je Evropska unija u međuvremenu sprovela i druge politike da zadrži region angažovanjem kao što je u fazi realizacije Plana za rast Zapadnog Balkana, sa kojim će biti dostupna određena sredstva. Ali, i treba pronaći način da sve ove politike imaju stvarni odraz i da se odraze na nivo građana i njihove percepcije Evropske unije“, zaključuje Ognjanoska Stavrovska.