Predlog Vjose Osmani o ZSO – novi blef Prištine ili stvarna pretnja dijalogu?

Priština je već duže vreme pod kritikama međunarodne zajednice zbog jednostranih poteza koje povlači mimo briselskog dijaloga. Međutim, kosovska predsednica Vjosa Osmani otišla je korak dalje predlažući da Priština, u zamenu za članstvo u međunarodnim organizacijama i priznanja, jednostrano sprovede i obaveze iz sporazuma iz Brisela, pre svega osnivanje ZSO. Njena izjava izazvala je oprečne ocene analitičara o tome da li se radi o novom blefu Prištine ili stvarnoj pretnji dijalogu?

Piše: Petar Rosić

“To je samo moj stav, ne nužno i drugih institucija. Razgovaramo o načinu na koji smo postupali 2007. i 2008. godine, kada smo imali dogovor sa partnerima i saveznicima. Iako je Kosovo jednostrano primenilo Ahtisarijev plan, ono što smo dobili jeste nezavisnost. Ako su međunarodni partneri spremni da sednu za sto i povežu primenu sporazuma iz Brisela sa podrškom, bezbednosnim garancijama, priznanjem i članstvom u međunarodnim organizacijama, to bi predstavljalo novu situaciju”, izjavila je Osmani za medije u Prištini.

U ranijim obraćanjima predsednica Kosova je često i pretila prekidom dijaloga. Međutim, sada je jednostrane poteze pokušala da nametne kroz dogovor sa međunarodnom zajednicom za koju malo ko veruje da je spremna da pruži tražene garancije, pa i stranačka koleginica predsednice Jeta Statovci.

“Sa sastanaka koje smo imali, nije bilo konkretnih garancija, nešto što bi bilo u interesu Kosova, kao što je članstvo u Natou ili priznanje pet zemalja EU koje ne priznaju ili članstvo u EU", kazala je ona.

Među brojnim kritikama javnosti u Prištini da je obećavajući ZSO “prodala interese Kosova” mnogi su videli i izjavu Aljbina Kurtija. On je u intervjuu na Alsat M televiziju kazao da Vlada ne može da formira Zajednicu srpskih opština jer to, kako je naveo, nije u nadležnosti izvršne vlasti, te da je prema kosovskim zakonima to u nadležnosti samih opština.

Osmani je pokušala da se odbrani od kritika i to u godišnjem govoru u Skupštini.

“Moram sa žaljenjem da kažem da su predlozi koje sam često iznosila da poboljšamo ovaj proces naišli na niz dezinformacija i niskih napada koji nisu dostojni nikoga u Kosovu. Da budem još jasnija, kada sam predložila da nacrt Asocijacije bude započet diskusijom sa SAD, kako ovaj problem ne bi bio prepušten Lajčaku ili drugima koji ne veruju u nezavisnost Kosova, to nikada nije značilo da sam tražila osnivanje Asocijacije, već da sam više verovala u nas i Ameriku nego u neke birokrate iz država koje ne priznaju Kosovo”, kazala je i dodala: “Važniji je potpis predsednika SAD, nego potpis Srbije. Nadam se da sam dovoljno jasna”.

Izjava Vjose Osmani izazvala je oprečne reakcije. Pojedini analitičari, među kojima je Arbnor Sadiku iz Prištine, smatraju da ona nema nikakvu težinu.

“Prvo, možemo zaključiti da gospođa Osmani nije glavni politički faktor na Kosovu. Što se tiče gospodina Kurtija, on je vrlo angažovan u dijalogu. Nakon svega, ne možemo ozbiljno shvatiti gospođu Osmani u pogledu toga kako bi mogao da se postavi dijalog između Kosova i Srbije”, kaže ovaj analitičar za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da je Kurti veoma važan političar koji je oblikovao političku situaciju na Kosovu, ali da će se situacija oko dijaloga razjasniti tek nakon izbora.

“Nakon izbora na Kosovu u februaru 2025. godine biće nam jasno koja je pozicija Kosova vezana za dijalog i koji sporazum će moći da se implementira”, navodi on.

S druge strane, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić predlog Vjose Osmani vidi kao vrstu političke trgovine.

“Izjava Osmani je još jedna igra ili prevara. Očigledno da ona, i albanska vlast u Prištini, više i ne kriju da je reč o nekoj vrsti političke trgovine. U redu, biće ZSO, mi ćemo učiniti jedan bolan kompromis, ali hajde da Priština dobije sve što nije dobila u pregovorima u Briselu, uključujući i UN i priznanje nezavisnosti od strane Srbije. Verujem da takva trgovina nije moguća sa stanovišta Srbije i sa stanovišta Beograda”, kaže Čelić za Kosovo onlajn.

Dodaje da tako nešto nije realno očekivati i zato što je Briselski proces “u nekoj vrsti stend-baja”.

“Da ne kažem da je reč bukvalno o kliničkoj smrti Briselskog procesa, barem u narednih tri do četiri meseca o tome ne možemo da govorimo kao o nekom živom procesu, tako da je i sa te strane ta izjava Osmani potpuno nerealna”, kaže on.

Komentarišući paralelu koju je Osmani povukla sa Ahtisarijevim planom, Čelić navodi da bi jedina sličnost, ukoliko bi Priština istupila jednostrano, bilo to što bi vrlo malo od Briselskog sporazuma ostalo.

Objašnjava da je sve što je Priština sprovela jednostrano izašlo iz okvira sporazuma, pa tako, ukoliko bi i osnovali ZSO, to ne bi bilo u interesu srpskog naroda na Kosovu.

„Primera radi, sporazum o katastru ili neki drugi sporazumi prosto su od strane Prištine dezavuisani, iako su oni retorički bili spremni da kažu da jednostrano sprovode te sporazume. Dakle, čini mi se da bi i ovo malo nadležnosti ZSO bilo razvodnjeno od strane Prištine. Jedina relacija sa Ahtisarijevim planom, ako tako mogu da kažem, je to što je i Ahtisarijev plan u procesu sprovođenja bio dezavuisan, vrlo malo je od njega ostalo”, navodi Čelić.

Podseća da do kraja nije završen ni proces konstituisanja briselske administracije.

„Osim toga, nova američka administracija stupa na dužnost tek 20. januara, tako da mislim da je čitava izjava neka vrsta jednog blefa Prištine”, kaže on.

Istraživač Centra za društvenu stabilnost iz Novog Sada Aleksa Grubešić smatra da je cilj Osmani bio upravo da dopre do nove administracije SAD. Za Kosovo onlajn navodi da se njen predlog može sagledati iz dva ugla.

“S jedne strane, on predstavlja moment u kojem se duže vreme nalazimo, u nekom zapećku kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine i prosto on je njen pokušaj da se izađe iz takvog jednog statusa i da se u neku ruku nastavi sa dijalogom i sa ostvarivanjem onog što bi Priština htela. Sa druge strane, ona je uperena upravo prema njihovim glavnim partnerima, odnosno prema međunarodnoj zajednici, pre svega SAD, u momentu kada tamo dolazi do promene administracije”, navodi naš sagovornik.

Podseća da je Osmani, ali i vlada u Prištini, zdušno podržavala demokratsku administraciju, i ocenjuje da sada pokušava da se nametne kao konstruktivan partner.

“Oni su učestvovali i na demokratskim konvencijama i fotografisali su se zajedno sa Kamalom Haris. Sada pokušavaju da se nekako nametnu, to jest ona pokušava da nametne jedno rešenje, da se pokaže kao konstruktivan partner u tom dijalogu i da zapravo ponudi neko rešenje Sjedinjenim američkim državama”, kaže Grubešić.

Samu izjavu Osmani, da bi Priština mogla jednostrano da sprovede obaveze, ocenjuje kao apsolutno netačnu, jer je, kako navodi, zapravo je Beograd taj koji je ispunjavao sve uslove iz Briselskog sporazuma i koji je pokazao veću kooperativnost za sve ove godine.

“Priština nije ispunila taj najveći uslov i to je tih šest paragrafa iz Briselskog sporazuma koji se tiču ZSO. Zato to ne bi moglo da se smatra bilo kakvim jednostranim sprovođenjem dogovora, već prosto ispunjavanjem onoga što je elementarno dogovoreno još 2013, a da ne govorimo dalje o svim aneksima koji su kasnije potpisani i dogovoreni”, smatra on.

Poređenje Ahtisarijevog plana sa Briselskim sporazumom smatra izlišnim.

“Ahtisarijev plan je negde bio za nauk i za Beograd, da ukoliko vi odbijete saradnju sa međunarodnom zajednicom, pre svega EU, da bi oni mogli da pruže tu ključnu podršku drugoj strani. Beograd je, međutim, ovde kooperativan i pristao je da ispuni određene tačke koje omogućavaju normalan život građana, pre svega Srba na Kosovu, svesni toga da politički zapad, odnosno veći njegov deo, ipak podržava vlast u Prištini. Poređenje Ahtisarijevog plana ili bilo kojih drugih planova sada je prosto izlišno. Srbija se mora uvek vraćati na to da je potrebno sprovesti primaran Briselski sporazum, pre svega osnivanje ZSO”, zaključuje Grubešić.