Šta sledi posle zaključaka Evropskog saveta koji otvaraju put promeni Poglavlja 35 za Srbiju?

Samit Evropskog saveta koji je juče završen mnogi će pamtiti po odluci da se otvore pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, a Beograd po tome što je od Evropske komisije i formalno zatraženo da dopuni merila iz poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom.

Ovu dopunu Evropska komisija treba da predloži do kraja januara 2024, tako da se u poglavlju 35 nađu i obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, postignutog sa Prištinom u februaru ove godine i njegovog aneksa iz Ohrida. Pomenuta "korekcija" ne bi privlačila toliku pažnju da se u članu 4 Sporazuma o putu ka normalizaciji, ne kaže da se "Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", a samim tim i u Ujedinjenim nacijama, a zbog čega Beograd na taj dokument i nije stavio potpis.

Tako će se u slučaju Srbije, u poglavlju koje je inače rezervisano za “ostala pitanja”, naći pitanje koje je za Srbiju od prvorazrednog značaja.

Lopta je sada u dvorištu EK, a poznavaoci evropske prakse kažu da sledi procedura koja podrazumeva i konsultacije u zemljama članicama EU i da promena poglavlja ne može da se završi brzo, već da će sve verovatno potrajati oko šest meseci.

Bez obzira na to što su srpski zvaničnici ukazivali da bi ovakav sled događaja značio da EU zatvara svoja vrata za Srbiju, jer za nju članstvo Kosova u UN nije prihvatljivo, sagovornici Kosovo onlajna kažu da ipak treba očekivati da će do promena u poglavlju 35 doći.

Odluka Evropskog saveta, prema oceni naučne saradnice u Istraživačkom centru Henri Džekson Helene Ivanov, konzistentna je sa generalnim stavom koji je EU imala tokom čitave godine prema postignutim sporazumima, a to je da su dogovori koji su usmeno prihvaćeni pravno obavezujući prema Bečkoj konvenciji. 

"Pored toga, EU je bila prilično jasna tokom svakog sastanka Beograda i Prištine ove godine da će primenjivanje sporazuma, konkretno iz Brisela i Ohrida, biti uslov i za Srbiju i za Kosovo kada je u pitanju proces pristupanja EU. Shodno tome, treba da očekujemo da će Evropska komisija insistirati da se ovo implementira i da će ovo biti korak dalje u tom insistiranju da se implementacija dogovorenog i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine uvrsti kao jedan od ključnih uslova za proces pristupanja EU”, rekla je Ivanov za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li pismo kojim je Vlada Srbije uložila rezervu na deklaraciju Evropske unije, kojom EU traži od Beograda i Prištine da primene postignute sporazume, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov aneks, može da utiče na to da Evropska komisija u poglavlje 35 ne ubaci sporazume iz dijaloga u celosti, odnosno da u njemu ne budu delovi koji su za Srbiju sporni i koji se, na prvom mestu, odnose na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, Ivanov kaže da sumnja da to može da bude opcija.

“Stav EU je prilično jasan, njihova tvrdnja je: ovo je nešto što je stavljeno na sto, imali ste priliku da o tome razgovarate, i ovo je obaveza koju su i Beograd i Priština usmeno prihvatili, a to je pravno obavezujeće, tako da ne vidim da će tu biti nekih većih izmena, bez obzira na pismo koje je uputila Vlada Srbije. Ako bi se napravio ustupak oko sporne tačke o pristupanju Kosova u međunarodne organizacije, a što znači i Ujedinjene nacije, onda bi, verujem, i Kosovo tražilo da se napravi ustupak za njih a to bi, možemo pretpostaviti, bilo pitanje formiranje ZSO i zato ne verujem da bi EU bila voljna da tu napravi neki ustupak. Dakle, ukoliko bi EU, uslovno rečeno, ispunila ono što Srbija želi, a to je da se ta tačka o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama skloni, i da to bude ‘nova verzija’, verujem da bi tada i Kosovo tražilo da se i njima progleda kroz prste za ono što je za njih sporno”, kaže Ivanov.

Govoreći o perspektivi dijaloga sa Prištinom, u slučaju da Evropska komisija izmeni poglavlje 35 za Srbiju, naša sagovornica kaže da po pitanju dijaloga nije optimistična, nevezano za ovu konkretnu situaciju, jer kako navodi, ni Beograd ni Priština nisu bili u potpunosti konstruktivni u procesu pregovaranja, a ni EU nije bila uspešan medijator.

“EU vrlo često dovede Beograd i Prištinu za sto i iz tih prostorija se izađe sa nekim dogovorom, ali se jako malo toga implementira. U poslednje vreme čak imamo obrazac, da nakon nekih pregovora koji se tobož predstave kao uspešni dođe do eskalacija, tako da ne vidim da će ovo bilo kako imati nekog pozitivnog efekta. Čak i ako su sporazumi uvršteni u poglavlje 35, dokle god Kosovo nije voljno da ispuni svoje delove dogovora,  verujem da će Srbija to koristiti kao argument u smislu 'što bismo mi ispunjavali, ako Kosova ne ispunjava'. Ne postoji realna volja da se ovo reši, već se stalno gleda da se izađe sa malim diplomatskim poenom posle neke runde pregovora, a šta se posle u praksi implementira, na to nije stavljen dovoljno jak akcenat i ne vidim će se to promeniti u budućnosti”, kaže Ivanov.

Do zahteva Evropskog saveta prema mišljenju analitičara iz Prištine Artana Muhadžirija došlo je kao rezultat stavova Beograda, konkretno predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, da sporazume neće prihvatiti u celosti, već samo deo, a što, kaže, nije stvar o kojoj se pregovara.

On za Kosovo onlajn navodi da međunarodna zajednica ima interes da strane u dijalogu prihvate ceo proces i da je odluka Evropskog saveta o poglavlju 35 bila nužnost da bi se sporazumi implementirali.

“Nisam siguran da li je je ovo bila greška predsednika Vučića ili strategija, jer će on sada imati alibi da kaže građanima da je neophodno da se Ohridski sporazum poštuje u potpunosti, pošto nema druge opcije. Sa druge strane, postoji mogućnost da je bila greška, i da je pokušajem da ne prihvati ceo Ohridski sporazum on izazvao odgovor EU, tako što su sporazum stavili u Poglavlje 35, a čime su učinili da institucije u Beogradu budu pod mnogo većim pritiskom”, kaže Muhadžiri.

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da su svi važni sporazumi koji su postizani u dijalogu sa Prištinom bili unošeni u pregovaračko poglavlje 35 u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom i da nije bilo mogućnosti da i poslednji sporazumi koji su, kaže, najvažniji za EU, budu van tog poglavlja.

"Ne vidim prostor uopšte za to da neko sa strane, kao što smo očekivali od Mađarske, spreči da bilo koji dogovori iz dijaloga Beograda i Pištine uđu u poglavlje 35. Svaki put kada smo imali neke važne pregovore od 2013. preko 2015, svi ti sporazumi koje smo donosili bili su uneti u ovo poglavlje, i nije bilo mogućnosti da i ovi poslednji sporazumi koji su, čini se, najvažniji za EU budu van poglavlja 35", kaže Todorović Štiplija za Kosovo onlajn.

On dodaje da je poglavlje 35 koje se tiče Beograda i Prištine jedno od onih koji uslovljavaju dalji napredak Srbije u EU integracijama.

"U pregovaračkom okviru, koji je Srbija prihvatila 2014. godine, sve one stvari koje se tiču vladavine prava iz poglavlja 23 i 24, zajedno sa poglavljem 35 koje se tiče Beograda i Prištine, uslov su za dalji napredak Srbije u EU integracijama. Ta tri poglavlja su blokirajuća poglavlja i ona mogu da blokiraju put Srbije ka EU ako ona ne ispuni merila koja su u njima postavljena. To bi značilo, da ako Srbija ne ispunjava odredbe koje su unete iz sporazuma iz Ohrida i Brisela u poglavlje 35, ona neće moći da očekuje otvaranje nekih novih pregovaračkih poglavlja odnosno klastera u narednom periodu", objašnjava Todorović Štiplija. 

Programski menadžer i viši istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Strahinja Subotić smatra da bez obzira na očekivanja da se pregovarački okvir EU za Srbiju promeni, da će velike zemlje poput Nemačke i Francuske, ali i neke druge zemlje EU, svakako očekivati da se ono za šta je data usmena saglasnost u dijalogu i implementira.

"Bilo da oni to urade u januaru, za šest meseci ili za godinu, činjenica je da su se Beograd i Priština usmeno obavezali da će implementirati Ohridski sporazum. Sve ovo što vidimo da se dešava u Briselu povodom pregovaračkog okvira i njegovih izmena, to je interna, politička i tehnička stvar Evropske unije. Međutim, u praksi one države koje su najvažnije poput Francuske i Nemačke, one će nas držati odgovornima da implementiramo i ono na šta smo se usmeno obavezali", kaže Subotić za naš portal.

Prema rečima našeg sagovornika, izmena poglavlja 35 na ovaj način reafirmisala bi status "blokirajućeg poglavlja".

"Ukoliko zamislimo da se izmeni pregovarački okvir i Ohridski sporazum uvrsti u poglavlje 35 to bi reafirmisalo status blokirajućeg poglavlja. Zamislimo da se Srbija spoljnopolitički uskladi sa EU, ispuni sve dogovore, reši pitanje vladavine prava, ona i dalje ne bi mogla da bude članica EU dok se ne postigne pravno obavezujući i sveobuhvatni sporazum sa Prištinom i dok je to tako, naša evropska budućnost ostaje neizvesna", kaže Subotić.

Istovremeno, dodaje, Ohridski sporazum zapravo najviše obavezuje prištinsku stranu.

"Oni su ti koji treba da zasuču rukave, njima preostaje formiranje ZSO i bez tog preduslova od Beograda se ne može očekivati da preduzme druge aktivnosti. Ono što Beograd u međuvremenu može da uradi jeste da podstiče Srbe na severu Kosova da izađu na izbore. To je bio jedan zahtev, drugi da vrši istragu koja je vezana za Banjsku i procesuira one koji su u tome učestvovali", kaže Subotić.