Kolanđeli: Završena prva deonica autoputa Niš-Priština-Tirana, Srbija prioritet za EBRD

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za zapadni Balkan Mateo Kolanđeli izjavio je da je završena prva deonica od 5,5 kilometara autoputa Niš-Priština-Tirana, a da EBRD ulaže u izgradnju prve deonice Niš-Pločnik. On je naveo i da je Srbija za EBRD prioritetna zemlјa, koja se prošle godine našla među njihovih pet najvećih tržišta, prenosi RTV.

"Početna deonica od 5,5 kilometara već je završena i sada je otvorena za saobraćaj. Tendere za ostale deonice ovog puta očekujemo tokom 2024. i 2025. godine", rekao je Kolanđeli.

Kada je u pitanju saradnja između Srbije i EBRD-a duga dve decenije, Kolanđeli kaže da su oni vodeći investitor u Srbiji s gotovo devet milijardi evra, koje su uložili kroz 348 projekata.

"Gotovo 70 odsto tih sredstava otišlo je u privatni sektor, kroz mešavinu korporativnih zajmova, vlasničkih ulaganja, projektnog finansiranja i kreditnih olakšica malim i srednjim preduzećima. Gotovo polovinu našeg trenutnog portfolija čine ulaganja u oblasti energetike i infrastrukture, često u partnerstvu s javnim sektorom, ali gde god je to moguće maksimizovanje prilika za mobilizaciju privatnog kapitala od projekata obnovlјive energije do velikih javno-privatnih partnerstava, poput Aerodroma Beograd i postrojenja u Vinči za upravlјanje otpadom. Vrlo smo zadovolјni našim poslovanjem u Srbiji i mi smo u skladu s time proširili svoje prisustvo u zemlјi s gotovo 70 stručnjaka koji su sada u našem regionalnom središtu u Beogradu", kazao je Kolanđeli.

On je izjavio da su prošle godine uložili gotovo 850 miliona evra u Srbiju, što je za 30 odsto više u odnosu na 2022. godinu, kao i da je Srbija za EBRD prioritetna zemlјa, koja se prošle godine našla među njihovih pet najvećih tržišta.

Kolanđeli je istakao da su zadovolјni sve većim prisustvom i poslovanjem na srpskom tržištu, kao i da će njihovi klјučni prioriteti biti ubrzanje prelaska na zelenu energiju, posebno kroz obnovlјive izvore energije i energetsku efikasnost, jačanje konkurentnosti privatnog sektora, kao i finansiranje ekološke infrastrukture i projekata regionalnog povezivanja.

Kako je naveo, energetski sektor je bio i ostao u fokusu startegije EBRD-a za Srbiju.

"Energetski sektor nam je prošle godine bio u središtu pažnje, prvenstveno kroz zajam za likvidnost od 300 miliona evra za pomoć EPS-u tokom energetske krize izazvane prošle zime ratom u Ukrajini. Uporedo s tim zajmom, zajedno s vlastima u Srbiji partnerski smo učestvovali u važnim reformama u ovom sektoru, uklјučujući postavlјanje realističnih cilјeva u pogledu dekarbonizacije i pokretanje podsticajnog trogodišnjeg plana za aukciju vetroelektrana i solarnih kapaciteta od 1.300 megavata", rekao je Kolanđeli i dodao da sada rade na finansiranju nove vetroelektrane, snage od 94 megavata.

"Kada je reč o EPS-u, stavili smo na raspolaganje značajan paket tehničke pomoći za podršku standardima upravlјanja. Takođe, finansiraćemo nadogradnju hidroelektrana i nadamo se da ćemo uskoro potpisati novi zajam od 67 miliona evra za Vlasinske hidroelektrane", kazao je Kolanđeli.

Kolanđeli je dodao da je zadovolјan, jer je Srbija posvećena postepenom ukidanju uglјa, kao i da su oni spremni da nas podrže na tom putu.

Na pitanje koji su konkretni projekti pokrenuti u oblasti zelene tranzicije, Kolanđeli navodi da su u velikoj meri uklјučeni u energetsku efikasnost zgrada preko opsežnih programa koji su u pripremi za javne zgrade i stambene blokove.

"Uskoro ćemo potpisati finansiranje u iznosu od 30 miliona evra za uvođenje obnovlјivih izvora energije u sisteme dalјinskog grejanja u deset opština. U oblasti infrastrukture finansiramo veliki nacionalni program izgradnje modernog sistema upravlјanja čvrstim otpadom. Kada je reč o domenu transporta, brojnim investicijama podržavamo ubrzanje prelaska s drumskog saobraćaja na železnički, uklјučujući 550 miliona evra za brzu prugu Beograd - Niš. U privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima stavlјamo na raspolaganje sredstva i usluge savetovanja kako bismo im pomogli u postizanju ekoloških standarda neophodnih za integraciju u evropske lance vrednosti", objasnio je Kolanđeli.

Na pitanje, kakav je plan EBRD-a za ulaganja u privatni sektor u narednom periodu, Kolanđeli kaže da rade na pokretanju nove kreditne linije za pomoć malim i srednjim preduzećima u finansiranju ulaganja u digitalizaciju.

"I dalјe ćemo biti posebno usmereni na manje razvijene regione u zemlјi, kao i na preduzeća koja vode žene i mladi preduzetnici", istakao je Kolanđeli.

Dodao je da su po glavi stanovnika ili po jedinici BDP-a, uložili u Srbiju više nego u bilo koju veću ekonomiju.

"Jedan od razloga za to je interni - zapadni Balkan je za EBRD prioritetni region i mi ovde izdvajamo značajna sredstva za naše poslovanje. Međutim, glavno objašnjenje leži u potražnji za našom podrškom, kao i u prilikama koje smo pronašli na ovom tržištu. Posebno bih spomenuo tri: u energetskom sektoru, ubrzani rad na obnovlјivim izvorima energije i energetska efikasnost, koje su podstaknute energetskom krizom prošle zime, u oblasti infrastrukture, snažan fokus vlasti na ulaganje u transportne i ekološke projekte, uklјučujući javno-privatna partnerstva, a u segmentu malog i srednjeg preduzetništva, ogromna mreža partnerskih banaka i lizing društava koja nam omogućava usmeravanje značajnih finansijskih sredstava u realnu ekonomiju", objasnio je Kolanđeli.

Na pitanje kakva je njegova ekonomska procena za Srbiju, Kolanđeli kaže da očekuje da će ekonomski rast u Srbiji dostići 3,5 odsto u ovoj godini.

"Kratkoročno gledano, negativni rizici bi mogli da proizađu iz usporavanja ekonomskih aktivnosti na izvoznim tržištima evrozone, stalne inflacije koja nastavlјa da nagriza raspoloživi dohodak, kao i manja dostupnost kredita. Po našem mišlјenju, srednjoročni izgledi ostaju čvrsti, budući podržani makroekonomskom stabilnošću, kao i snažnim uplivom javnih i stranih ulaganja", zaklјučio je Kolanđeli.