Uticaj investicionih džinova u Ukrajini i paralele s Kosovom: Koliko su prirodni resursi motiv za rat?

"Ukrajina ima plodnu zemlju, energetske potencijale i retke minerale, koji su veoma važni u razvoju visokih tehnologija. Na Kosovu postoje značajne rezerve uglja u evropskim okvirima, ali NATO je 1999. pre svega imao svoj geopolitički cilj"

Priredio: Miloš Garić

Nezavisni kandidat za predsednika SAD Robert Kenedi Mlađi izjavio je nedavno da iza sukoba u Ukrajini stoji globalistički biznis sa investicionim fondom Blekrok na čelu. 

“Malo ljudi razume šta rat u Ukrajini znači za veliki biznis. Ne radi se samo o nabavci oružja i ugovorima o rekonstrukciji. Ogromna poljoprivredna zemlja u Ukrajini, jedna od najplodnijih na svetu zrela je za uzimanje, a američke kompanije poput Blekroka su na čelu“, napisao je Robert Kenedi na društvenim mrežama pre nekoliko meseci.

U decembru 2022, kako su mediji tada preneli, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sklopio je dogovor sa izvršnim direktorom Blekroka, Larijem Finkom.

"Zelenski i Lari Fink dogovorili su da se u bliskoj budućnosti fokusiraju na koordinaciju napora svih potencijalnih investitora i učesnika u obnovi naše zemlje, usmeravajući investicije u najrelevantnije i najefikasnije sektore ukrajinske privrede“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu predsednika Ukrajine.

Ovde valja napomenuti da je Evropska komisija još krajem 2022. spominjala iznos od 600 milijardi dolara koji će biti potreban za obnovu posleratne Ukrajine. U međuvremenu se mnogo toga dodatno zakomplikovalo, a o tome sve više govore i delovi američke javnosti i medija. Tako je urednik i kolumnista portala “Amerikan konzervativ” Devlin Bredli napisao prilično direktan tekst u kojem je bukvalno nazvao Blekrok “kupcem Ukrajine”.

Prema Statističkom pregledu svetskih energenata koji svake godine radi "Britiš petroleum“, Ukrajina raspolaže sa oko 33 milijarde tona uglja, što je dovoljno za čak 390 godina eksploatacije. Samo Donjecki basen ili Donbas, sa svojim dubokim rudnicima pokriva 90 odsto ukrajinske proizvodnje uglja. Govori se naravno i o znatnim količinama drugih strateških resursa na ukrajinskom tlu i pod njim, poput titanijuma, uranijuma, gasa… Poređenja radi Kosovo i Metohija  takođe spada u najveća ležišta uglja u Evropi, sa procenjenih više od 14 milijardi tona.

I dok je stanje u vezi sa ratom u Ukrajini veoma zabrinjavajuće i sve teže po globalnu bezbednost, neminovne su i asocijacije sa onim što se 1999. dešavalo na prostoru Srbije. 

Uloga "Trepče" i Bondstila

O pravim razlozima, zbog kojih je NATO odlučio da izvrši agresiju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, polemiše se već 25 godina, a odavno je svima jasno da je priča o humanitarnoj intervenciji zbog navodne ugroženosti Albanaca bila samo zgodan alibi za ostvarenje nekih drugih ciljeva tadašnje spoljne politike SAD.

Poznati američki ekonomista i profesor na Kolumbija univerzitetu Džefri Saks rekao je pre nekoliko dana da cilj NATO agresije na Jugoslaviju nije bilo nikakvo spasavanje "potlačenog" muslimanskog stanovništva na Ksoovu, već je namera bila da se rasparča Srbija kako bi se ostvarili ciljevi Amerike. On je samo poslednji u nizu intelektualaca na Zapadu koji je o tome odlučio otvoreno da govori.

O kojim sve skrivenim interesima moćnih političkih, vojnih i finansijskih krugova se radi kada govorimo o NATO ratu za otcepljenje Kosova od Srbije, i koliko tu ima sličnosti sa aktuelnim zbivanjima u Ukrajini?

Nekadašnji premijer Srbije Nikola Šainović smatra da su i rat na Kosovu 1999. godine i bombardovanje SR Jugoslavije, kao i mešanje Zapada u sukob između Rusije i Ukrajine, posledica težnji Amerike, da se geostrateški pozicionira i uspostavi vojnu kontrolu što bliže Istoku. Uloga prirodnih resursa kojih ima na Kosovu, dodaje, takođe nije mala. 

“Ipak, smatram da to nije bilo odlučujuće za bombardovanje i agresiju na Srbiju. "Trepča“ predstavlja rudno bogatstvo za Srbiju i region, ali se u Evropi to skoro i ne vidi. Zbog toga se ne bi vodio rat, jer je na taj rat potrošeno toliko para da su za njih mogle da se kupe i Trepča i cela elektroprivreda“, kaže Šainović za Kontekst.

Prema njegovim rečima, glavni cilj NATO pakta na Balkanu je bio da izađe na Crno more. 

“Rudna bogatstva Kosova, bez obzira koliko bila velika, nisu dovoljno vredna da se zbog njih ratuje, naročito imajući u vidu da SAD i Evropa imaju ekonomske mehanizme kako da pridobiju neophodne prirodne resurse iz bilo kog dela sveta. Rat za resurse je star koliko i ljudski rod. U istoriji nosioci ratova za resurse su bile imperije, koje su ovladavale čitavim kontinentima. Tragično je što su se nekada i ljudi računali u resurse. To je svakako obeležje svih ratova pa i ovih o kojima sada pričamo. Međutim, sada dominira geopolitički aspekt, a to je kontrola prostora, pre svega sa vojnim motivom, za suprotstavljanje suprotnoj sili. Znači, ovladavanje istokom Evrope posle pada Berlinskog zida je strateški cilj NATO koji je ’potpomogao’ Sovjetski savez svojim raspadom“, objašnjava Šainović.

To je, zapaža, i razlog prijema Bugarske i Rumunije u NATO, i u EU. 

"U okviru tog plana je i to južno krilo, tog istočnog NATO krila u koje spadamo mi. Nekada je najubedljiviji NATO saveznik na tom prostoru bila Turska, međutim, ona je ostala u fizičkom smislu saveznik jer su tamo ogromne baze, ali stvari se menjaju i Turska više nije tako pouzdana. NATO ima potrebu da, iza leđa tog fronta koji je na moru, ima još jedno uporište. Zato je odabran albanski faktor za saveznika“, ukazao je Šainović.

Najveći problem albanskog korpusa je, kako napominje, to što je država Albanija okružena planinama i ima geografski nepovoljnu poziciju. 

“Zbog toga se NATO posle bombardovanja SR Jugoslavije odlučio za izgradnju baze sa druge strane Prokletija – na Kosovu. Kada se iskrcate u Tiranu i Drač gledate planine ispred sebe, manevarska sposobnost je slaba, kolika god da je vojska, i zato je potrebna baza sa druge strane Prokletija – na Kosovu. Kao glavni cilj koji je realizovan posle bombardovanja je izgradnja baze Bondstil. Može da primi 10.000 vojnika, iako ih trenutno ima 300. Mislio sam da će ta baza biti na aerodromu u Prištini i iznenadio sam se šta će baza u Uroševcu usred ničega, sve dok nisam video autoput koji je povezao Prištinu, prošao kroz kačaničku klisuru i povezao dva aerodroma, skopski i prištinski. A baza je između. Onda su autoputevi otišli do Drača, gde se gradi i vojna luka i vazduhoplovna baza. To je glavni vojnički značaj Kosova za NATO, odnosno Ameriku“, pojašnjava Šainović.

Šainović konstatuje da je vrlo slična stvar i kada je u pitanju mešanje u rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima jedini cilj je da se NATO što više približi Moskvi.

"Kada gledate veliku kartu Ukrajine i Rusije videćete da je cilj NATO da uđe na primer u Harkov. Kada uđe u Harkov on je južno od Moskve, što je kako vojnici kažu – napad sa boka. Zato toliki ruski rat i opiranje da se to ne desi. Da su baš u zoni Krivi rog najveće rezerve ruda i uglja je tačno i onaj ko sve kontroliše će to koristiti, ali postoji drugi načini da se uđe u privatizaciju, ne mora da bude rata zbog toga. Rat je u ovom slučaju zbog vojno strateške pozicije. Neko se tu ovajdi, kao Klark ili Olbrajtova na Kosovu, ali to su sitne stvari u odnosu na veličinu rata. Rat se ne bi vodio samo zbog ruda jer bi neka zapadna kompanija, kao što su pokupovali i druge stari, mogli i to da kupe“, ocenjuje Šainović.

Milioni u logističku mrežu

Pojašnjava da svako ko ostvari prednost i moć na nekom prostoru, on ostvaruje prednosti i kada je u pitanju korišćenje prirodnih resursa. 

"U Ukrajini je privatizovano zemljište već sad. Sva rudna bogatstva i sve ostalo dobiće onaj ko sad investira, u ovom slučaju Amerika. Dobiće dugoročnu kontrolu kao što je dobila posle Drugog svetskog rata, kao gazda, a ne kao dominantni politički partner“, dodao je Šainović i ponovio da rudna bogatstva Kosova zaista vrede, ali da ona nisu bila motiv da se ratuje 1999. godine.

Da je suprotno Trepča bi, kaže, već radila punim kapacitetom, a to se nije desilo.

"S druge strane, autoputevi i logistička mreža koji podržavaju vojnu bazu Bondstil, a koji su koštali stotine miliona su napravljeni i funkcionišu“, zaključuje Šainović.

Politički analitičar Srđan Graovac za Kontekst ukazuje da je teško precizno proceniti koji su glavni pokretači pojedinih globalnih procesa. 

"Da li su ekonomski ili geopolitički? Oni se prepliću. Vidimo to sad i u Ukrajini. SAD se trude da ostvare svoje geopolitičke interese kroz podršku Ukrajini. U igri su milijarde dolara pomoći, ne samo na naoružanje već i za ekonomski opstanak te zemlje. Ukrajina ne bi mogla da opstane bez toga, urušila bi se i to veoma brzo. Moramo ipak naglasiti, kada govorimo o tom uticaju kapitala sa Zapada, da on pre svega štiti sebe. Moćni investicioni fondovi uzimaju one prirodne resurse koji mogu da im vrate uloženo i obezbede profit. Ukrajina ima plodnu zemlju, energetske potencijale i retke minerale, koji će veoma važni biti u budućnosti i razvoju visokih tehnologija, što će značiti obezbeđivanje premoći određenih zemalja”, objašnjava Graovac.

To treba, dodaje, uzeti u obzir kada govorimo i o Kosovu. 

“Tu se prepliću isti interesi. Ipak, čini se da su na Kosovu geopolitički interesi bili važniji od ekonomskih. Ekonomski su naravno u igri, ali su, čini se, sekundarni. Na prostoru Kosova su, znamo, prisutne kompanije u kojima su svoje direktne interese ostvarili akteri političkih odluka u ime SAD, u vreme bombardovanja Srbije i priznavanja jednostrane kosovske nezavisnosti. Od Madlen Olbrajt, Veslija Klarka pa na dalje. Geopolitički interes je, međutim, bio važniji. Uspostavljanje baze Bondstil pre svega”, zaključuje Graovac.