Đinalji: Kosovo treba da intenzivira lobiranje u SAD i obnovi strateški dijalog

Politikolog Ardit Đinalji ocenio je da Kosovo treba da intenzivira lobističke aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i zatraži dvostranačku podršku u Kongresu i Senatu, kako bi unapredilo interese Kosova.

Komentarišući političku situaciju u SAD i pristup koji Kosovo treba da zauzme prema tamošnjim političkim dešavanjima, Đinalji je u intervjuu za Ekonomiju onlajn istakao da je američka podrška Kosovu bila neograničena, bez obzira na to da li su na vlasti bili demokrate ili republikanci.

Podsetio je na doprinos demokratskog predsednika Bila Klintona nezavisnosti Kosova, kao i na stav republikanskog predsednika Džordža V. Buša u vreme proglašenja nezavisnosti.

„Kada je reč o političkoj realnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, podsećamo da je Kosovo imalo apsolutnu i neograničenu podršku SAD, kako za vreme demokratske, tako i za vreme republikanske administracije. Predsednik Klinton je, tokom demokratske administracije, predvodio čitav proces oslobađanja Kosova, a zatim je predsednik Džordž V. Buš, tokom republikanske administracije, iz Tirane izneo stav o nezavisnosti u trenutku kada je proglašenje nezavisnosti Kosova predstavljalo završni čin tog procesa“, izjavio je Đinalji.

Prema njegovim rečima, ova dva događaja potvrđuju kontinuiranu podršku SAD Kosovu, bez obzira na političku pripadnost administracija koje su upravljale Vašingtonom.

Govoreći o izbornim rezultatima u SAD i političkom sastavu američkih institucija, Đinalji je istakao da Kosovo treba da uskladi svoje političke i diplomatske aktivnosti sa svim nivoima američkih institucija, uključujući Kongres i Senat.

Ocenio je da očuvanje dvostranačke podrške treba da ostane jedan od glavnih ciljeva kosovske diplomatije, jer je, kako je naveo, uspeh Kosova u SAD zasnovan upravo na širokom konsenzusu dve glavne političke stranke.

„Kada je reč o izbornim rezultatima u Sjedinjenim Američkim Državama, sada imamo političku ravnotežu u kojoj Senatom i Kongresom upravljaju demokrate, dok je predsednik republikanac. Kosovo treba da uskladi svaku svoju političku i diplomatsku aktivnost sa svim ovim institucionalnim nivoima, odnosno sa Kongresom i Senatom, i svakako da traži dvostranačku podršku u oba doma, jer su ključ uspeha i podrške Kosovu u Sjedinjenim Državama do sada bili dvostranačka podrška i opšti konsenzus“, rekao je on.

Đinalji je naglasio da Kosovo treba da pojača lobiranje u SAD, imajući u vidu da su pojedini senatori i kongresmeni nova lica na američkoj političkoj sceni.

Prema njegovim rečima, kosovske institucije treba da intenziviraju svoje aktivnosti kako bi predstavile stavove i interese zemlje i izgradile pozitivnu i ispravnu sliku o Kosovu u političkim krugovima Vašingtona.

„Imajući u vidu ovu činjenicu, smatram da Kosovo svakako treba da intenzivira sve svoje lobističke aktivnosti u Sjedinjenim Državama. Treba imati u vidu da su mnogi senatori i kongresmeni novi u politici, a među njima ima i mladih ljudi, zbog čega je potrebno još intenzivnije raditi kako bismo preneli svoje stavove i istovremeno izgradili ispravnu sliku o nama u političkim krugovima zvaničnog Vašingtona, kako bi se pitanje Kosova u celini pomerilo napred“, izjavio je on.

Kao jedan od osnovnih ciljeva, politikolog je izdvojio obnovu procesa strateškog dijaloga između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država.

On je istakao da je taj proces suspendovan i ocenio da odgovornost za takvu situaciju snosi i Vlada Kosova. Pojasnio je da, prema njegovoj oceni, obustava dijaloga nije povezana samo sa angažovanjem u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština, već i sa unutrašnjim političkim i institucionalnim dešavanjima na Kosovu, posebno sa podelama, sukobima i polarizacijom između izvršne i sudske vlasti.

„Apsolutno je i dalje neophodno da obnova procesa strateškog dijaloga između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država ostane jedan od osnovnih državnih ciljeva. Reč je o procesu koji je suspendovan, a odgovornost za to svakako snosi i Vlada Kosova. To nije povezano samo sa angažovanjem u vezi sa Zajednicom, već i sa unutrašnjim dešavanjima, među kojima su se posebno istakli podele, sukobi i polarizacija između izvršne i sudske vlasti“, zaključio je Đinalji.