Čitalačke navike u regionu: Tehnologija napreduje, ali knjige se ne predaju

Uprkos ubrzanom razvoju tehnologije, digitalnih medija i sve većoj upotrebi mobilnih telefona, knjiga u regionu i dalje ima svoje verne čitaoce. Iako su informacije dostupnije nego ikada, a veliki deo slobodnog vremena provodimo pred ekranima, mnogi i dalje biraju da se opuste uz knjigu, uvereni u njen opstanak, jer kako kažu čitaoci i izdavači za Kosovo onlajn – knjiga je potrebna čoveku.

Piše: Jelena Milenković

Tehnologija može da ponudi brzinu i dostupnost informacija, ali čitanje knjige pruža poseban doživljaj i zato, i pored svih tehniloških promena, ona ostaje važan deo kulture i svakodnevnog života u regionu.

Dok mlađa publika uglavnom čita lektiru i popularnu literaturu, stičući tako čitalačke navike, stariji se okreću savremenoj književnosti, beletristici, istorijskim romanima.

Stranice moraju da se okreću rukama

Posetioci Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu uvereni su u opstanak knjiga, jer njihovo postojanje predstavlja kontinuitet u razvoju čovečanstva.

„Opstaće definitivno. Mora knjiga da se drži u rukama, moraju stranice da se okreću“, kazala je za Kosovo onlajn profesorka srpskog jezika u Srednjoj tehničkoj školi u Velikoj Plani Jelica Milićević.

Ipak, iz iskustva upozorava da deca manje čitaju, jer im je u eri veštačke inteligenije dostupno prepričano delo i analiza likova „na klik“.

„Mozak, kao i svaki drugi organ, atrofira ako ga ne vežbamo. A, bojim se da sa informacijama na klik neće moći da vežbaju vijuge. Informacije dobijaju brzo i ne mogu da misle o tome, ne mogu da razvijaju kritičko mišljenje, da imaju svoje sudove, ne mogu argumentovano da govore o svojim stavovima i to je problem“, rekla je Milićević.

Da ima čitalaca i među mlađom populacijom, dokaz je osamnaestogodišnji Mihajlo iz Beograda, koji rado čita. Kaže da ga čitanje smiruje.

„ Bolje od telefona svakako“, kaže ovaj učenik srednje škole.

Žarko Radaković, pisac i prevodilac dela Petera Handkea, kazao je da generalno čita sve, iako najčešće one na kojima sam radi.

Na pitanje da li će se knjiga izboriti sa digitalizacijom, odgovara da – neće, ali će svakako opstati.

„Kao nešto jedinstveno, da ne kažem arhaično. Ljudima je to potrebno. Ne može se digitalizacija izbeći, to nas sve vuče u jednom smeru, ali kao nešto što je kontinuitet u nama, to mora da opstane. Čitaoci će biti kao neka vrtsa sekte, onaj ko to voli - biće u toj grupi, a neko neće uopšte. Vidim da na ulicama svi gledaju u telefone, ali postoje čitaoci i postojaće, a da li će sajam postojati u ovom obliku, to ne znam“, rekao je Radaković za Kosovo onlajn.

I utisak izdavača je da se čita više nego ranije.

„Knjige malo menjaju obim. Pažnja ne traje kao nekada, ali mislim da knjiga ne gubi ništa. Digitalni sadržaj, elektronske verzije knjige ili audio knjige koje se pojavljuju sve više su prateći element brzog života. Knjiga je više za udobnost doma, a drugi oblici su za situacije u kojima je nemoguće izvaditi knjigu. Ali, i to je knjiga, austorska prava su uvek zaštićena. Autori su zadovoljni, izdavači ne gube mnogo. Bitno je da se čita, izvor nije toliko važan“, naveo je urednik u izdavačkoj kući „Prometej“ Aleksandar Tanurdžić.

Dodaje da se čitaoci okreću geopolitičkim knjigama, koje zadiru duboko u prošlost.

Za mlađe lektira, stariji biraju savremenu književnost

Jedna od najvažnijih kulturnih institucija u Leposaviću, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ ljubiteljima knjige nudi brojne naslove i utočište kada pritisnu svakodnevni problemi. U toj ustanovi nastoje da knjigu približe svim generacijama, posebno najmlađima, i da obezbede što veću dostupnost uprkos svim izazovima.

Po iskustvu bibliotekarke Tanje Nićiforović među najtraženijim knjigama je školska lektira, dok stariji čitaoci najčešće biraju savremenu književnost, bestselere, krimi romane, ali i istorijske i porodične priče.

„Deca najčešće traže školsku lektiru, a među naslovima bih izdvojila 'Lesi se vraća kući', 'Dečake Pavlove ulice' i 'Mamac'. Kod odraslih čitalaca zastupljena je savremena književnost, bestseleri, krimi romani, ali i istorijske i porodične priče. Među trenutno najtraženijim autorima su Nora Roberts i Ju Nesbe“, rekla je Nićiforović za Kosovo onlajn.

Ukazuje da važnu ulogu u razvijanju ljubavi prema knjizi imaju porodica i roditelji, koji svojim primerom mogu uticati na stvaranje čitalačkih navika još u najranijem detinjstvu.

„Veoma je važno da dete odrasta uz knjigu. Kada mu se čita, kada raste kroz priče i slikovnice, knjiga postaje prirodan deo njegovog odrastanja. I nekoliko minuta zajedničkog čitanja dnevno veliki je korak ka tome da dete zavoli knjigu i razvije interesovanje za pisanu reč“, ističe ona.

Napominje da je posebno važno da i stanovnici manjih sredina imaju jednake mogućnosti da dođu do kvalitetnih književnih sadržaja.

„Ulaganje u knjižni fond zapravo je ulaganje u obrazovanje, a samim tim i u kulturni razvoj čitave zajednice. Naša biblioteka nastoji da čitaocima obezbedi što veću dostupnost knjiga, uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo na Kosovu i Metohiji“, rekla je Nićiforović.

Zato ističe da knjigu ne treba posmatrati kao obavezu, već kao priliku za učenje, upoznavanje sebe i sveta koji nas okružuje, jer knjiga širi vidike, obogaćuje znanje i pomaže nam da bolje razumemo sebe i druge.

Priština: Manje se čita, ali knjiga i dalje ima svoje ljubitelje  

Pojedini građani Prištine i dalje uživaju u čitanju i ne odustaju od štampanih knjiga, ali ima i onih koji, nažalost, priznaju da im je literatura sve ređe u rukama. Prodavci nezadovoljno zbog slabijeg interesovanje, ali ljubitelji pisane reči ne odustaju i veruju da knjige ikada neće izgubiti vrednost.

Jedna od njih kazala je za Kosovo onlajn da mnogo čita, voli klasike i bestselere, a preporučuje knjigu „Kaži mi ko sam“.

„Mladi treba da čitaju kako bi obogatili fond reči, da bi maštali o nečemu što je bolje od sadašnjosti“, rekla je ona.

S druge strane, jedan mladić priznaje da ne čita mnogo i da slobodno vreme radije provodi gledajući sadržaje.

„Ne čitam, samo gledam. Dosta sam čitao u školi, sada ne toliko“, priznaje.

Jedan advokat ističe da zbog prirode posla čita mnogo stručne literature, ali da mu za druge knjige nedostaje vremena. Kao preporuku izdvaja delo srpskog nobelovca Ive Andrića.

„Preporučujem 'Na Drini ćuprija' Ive Andrića. Ima puno lepih knjiga za čitanje, ima interneta, mogućnosti su različite, širok je spektar štiva, ali je malo vremena zbog porodičnih, profesionalnih i životnih obaveza“, naveo je on.

Ipak, utisak uličnih prodavaca knjiga nešto je drugačiji. Čini im se da ljudi manje čitaju, jer slabije pazare knjige.

„Ne znam zašto je tako, možda ljudi danas nisu kao ranije, mi smo više čitali. Neki kažu da je to zbog tehnologije i da čitaju u drugim formatima. Možda je tako, ali se vidi da ljudi zaostaju. Nemaju bogat rečnik, jer kada neko čita i razgovarate s njim, odmah primetite da je načitan“, rekao je prodavac knjiga Fljorim Bećiri.

Makedonci čitaju i okreću se domaćim autorima

Poptuno suprotan utisak u Skoplju. Elizabeta Popovska iz izdavačke kuće „Matica“ kaže da interesovanje za knjige i dalje postoji, a možda je za neku nijansu čak i povećano, kao i da se makedonska čitalačka publika uglavnom okreće knjigama koje opuštaju, a sve više i domaćim autorima.

Slobodno mogu da kažem da interesovanje za knjige i dalje postoji. Možda je za neku nijansu i povećano. A šta čitaju – nema pravila. Beletristiku najviše, ali ima onih koji vole knjige iz oblasti nauke, politike, istorije“, rekla je Popovska za Kosovo onlajn.

Posebno je zadovoljna što se sve više čitaju domaći pisci i što se sve više makedonskih autora pojavljuje na sceni.

„Njima se daje šansa, publika ih čita, oni dalje stvaraju i to je odlično“, konstatovala je sagovornica.

Navodi da knjige najviše kupuju čitaoci u dobi od 20 ili 25 godina pa sve do onih koji imaju 50, 60 godina. Raduje je što i mnogo penzionera čita.

„Penzioneri koji imaju 70 i više godina čitaju, redovno dolaze da kupuju, što je zaista dobar znak da čitaju i starije grupe, iako možda imaju problem sa vidom. Ali, ta srednja dob je najzastupljenija. Ne znači da mlađi ne čitaju, imamo mi i mladu čitalačku publiku, tinejdžere, pa i mlađe, ali su oni manje zastupljeni“, rekla je Popovska.