Tržište rada i Zapadni Balkan: Sve manje nezaposlenih, jagma za majstorima i IT stručnjacima

Prema podacima iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije u zemljama Zapadnog Balkana zabeležen je „istorijski nizak nivo“ nezaposlenosti. Sagovornici Kosovo onlajna: od Tirane do Beograda upozoravaju da je i dalje primetan trend „radnih migracija“ pre svega ka EU, a da je u regionu i dalje jagma za IT stručnjacima i majstorima različitih struka.

Piše: Đorđe Barović

„Stope nezaposlenosti pale su u većini ekonomija regiona u prvom tromesečju 2025. U skladu sa usporavanjem ekonomske aktivnosti, prosečan godišnji rast zaposlenosti usporio je na 0,2 procenta na Zapadnom Balkanu, dok je učešće radne snage i dalje raslo u većini zemalja. Stope nezaposlenosti zadržale su se na istorijski niskim nivoima, ali su i dalje više nego u EU, krećući se od 8,2 odsto u Srbiji do 13,4 odsto u Bosni i Hercegovini“, navodi se u izveštaju Evropske komisije za Zapadni Balkan i Tursku.

Ipak u Institutu Musine Kokalari imaju nešto drugačije podatke, barem kada je reč o Kosovu.

Analizirajući podatke Kosovske agencije za statistiku utvrdili su da je samo prošle godine Kosovo ostalo bez 97.059 radnika, a da je  prošle godine izgubilo 11.006 radnih mesta.

„Pad radne snage za skoro 100.000 ljudi u jednoj godini ne može se zanemariti, relativizovati ili skrivati iza drugačije izračunatih procenata“, ističu iz ovog Instituta.

Deficit majstora

Na ove podatke ukazuje i viši savetnik za ekonomska pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić.

„U Srbiji je stopa nezaposlenosti 9, 1 procenat, u Albaniji je slično, a sledi Crna Gora. Naravno, najveća stopa nezaposlenosti je i dalje na Kosovu i Metohiji. S obzirom da imamo i neke izjave da je reč o najznačajnijem smanjenju nezaposlenosti rekao bih da najveća stopa nezaposlenosti ukazuje da taj problem na KiM postoji kao najizraženiji“, naglašava Ristić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući izveštaj Evropske komisije za Zapadni Balkan i Tursku Ristić kaže da su podaci o padu nezaposlenosti u regionu tačni, ali upozorava da su znatno iznad evropskog proseka.

„Ako govorimo o regionu Zapadnog Balkana videćemo da je taj procenat još uvek na visokih 12 procenata i da je to značajno više u odnosu na zemlje EU, gotovo za 50 procenata je veća“, precizira Ristić.

Kao podatak koji bi trebalo da alarmira ceo region navodi nedostatak zanatlija i medicinskog osoblja.

„Zanatlije fale u celom regionu. Građevinskih radnika takođe imamo u ograničenim količinama, a takođe nedostaje i medicinsko osoblje. Zapravo, nedostaje nam kompletno ono osoblje koje je bilo potrebno zapadnim zemaljama gde su neki mladi radnici sa ovih prostora otišli“, ističe Ristić.

Nedostatak radne snage region kompenzuje „uvozom“ radnika, a Ristić to slikovito objašnjava podatkom da je 2018. u regionu izdato 46.000 radnih dozvola - duplo manje nego što je to bio slučaj prošle godine.

„Prošle godine je ih je bilo više od 100.000. U Srbiji imamo slične trendove. Mi već sada imamo više od 50.000 radnih dozvola“, kaže Ristić.

Radnici iz regiona, barem na papiru, imaju želju da se prekvalifikuju kako bi došli do novog posla. U stvarnosti, to ipak nije slučaj.

„Ako pitate bilo kog radnika on će vam odgovoriti da je spreman da se prekvalifikuje, da je razumeo da je tržište rada nestabilno i da treba da se prilagođava. Određena istraživanja Svetske banke pokazuju da više od 60 odsto radnika na prostoru Zapadnog Balkana pozitivno odgovara na pitanje da li su spremni da se prekvalifikuju. Međutim, značajno manji broj je spreman da to zaista i uradi. To je nekih 15-ta procenata“, kaže Ristić.

Navodi da je najveći broj „radnih migracija“ unutar Zapadnog Balkana vezan je za sektor turizma.

Ipak, naglašava da se trend fluktuaciji radne snage iz jedne zemlje u drugu ogleda pretežno u turizmu.

„Značajne migracije su iz celog regiona ka Zapadu. A kada govorimo o migracijama unutar regiona jedino što je uočljivo su migracije koje se tiču sezonskih poslova. I ovog, kao i prošlog leta to su uglavnom migracije koje se tiču sezonskih poslova iz oblasti turizma. Tu je aktuelna varijanta zaposlenja na crnogorskom i albanskom primorju. I tu ima dosta problema u ugostiteljstvu u Srbiji obezbeđivanjem radne snage dok traje sezona“, zapaža Ristić.

„Radne migracije“

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini upozorava da region i ove godine beleži trend „radnih migracija“ ka EU, a da su na ceni građevinari, ugostitelji i medicinari.

„Beležimo i ovog leta povećane 'radne migracije' iz regiona ka zemljama Evropske unije, a najviše ka Nemačkoj, Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj. Radnici odlaze zbog boljih plata, sigurnijih ugovora i sezonskog zapošljavanja u građevinarstvu, turizmu, poljoprivredi i zdravstvu“, kaže Šahini za Kosovo onlajn.

Komentarišući poslednji izveštaj Evropske komisije za Zapadni Balkan i Tursku koji apostrofira smanjenje nezaposlenosti u regionu, Šahini primećuje da je rast zaposlenosti ipak usporen na 0.2 odsto.

„To govori da tržište rada još oseća posledice usporavanja ekonomske aktivnosti“, objašnjava ovaj stručnjak.

Kosovo nije izuzetak u regionu kada su u pitanju najtraženija po pitanju najtraženijih zanimanja.

Šahini navodi da najviše posla ima u u građevinarstvu, IT sektoru, trgovini, logistici i turizmu.

„Najtraženiji su vozači, zanatlije, programeri, ali i radnici u proizvodnji i sezonski radnici u turizmu“, precizira.

Objašnjava da posao najteže dobijaju mladi koji su tek završili školovanje, ali i radnici koji su ostali bez posla i nemaju digitalne veštine.

„Žene teže dolaze do posla, naročito u ruralnim sredima gde nema  nema dovoljno prilika i fleksibilnih poslova“, kaže Šahini.

Prema podacima Kosovske poslovne alijanse mladi su više spremni da se prekvalifikuju za zanimanja koja su tražena tržištu rada, ali je potrebna jača institucionalna podrška.

„Potrebna je jača institucionalna podrška kroz praktične obuke kako bi se taj proces ubrzao i uskladio sa realnim potrebama privrede“, smatra Šahini.

I dok su najtraženija zanimanja u IT sektoru, proizvodnji, logistici i uslugama, na Kosovu su najmanje tražena tradicionalna administrativna zanimanja i zanimanja koja nisu prilagođena novim tehnologijama.

„U KPA smatramo da je ključ za dugoročno smanjenje nezaposlenosti i zaustavljanje migracija veće investicije u obrazovanje, digitalne veštine i povezivanje školstva sa realnim potrebama tržišta rada. Samo tako možemo da zadržimo radnu snagu u našim zemljama i smanjimo razliku u odnosu na EU“, zaključuje Šahini.

Trendovi tržišta rada

Ipak, za ekonomistu iz Prištine Besnika Avdijaja podatke iz izveštaja Evropske komisije o smanjenju stope nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu treba posmatrati uslovno, zato što je ova slika mnogo manje optimistična zbog migracionih trendova i strukturnih nedostataka država Zapadnog Balkana.

„Ukupna situacija sa zapošljavanjem u zemljama Zapadnog Balkana se poboljšava, ali region i dalje zaostaje za prosekom EU u mnogim pokazateljima. Kada dođe do pada ekonomskog rasta, smanjenje stope nezaposlenosti u regionu ne mora nužno da odražava stvarni ekonomski razvoj. Kada se ovi podaci uporede sa migracionim trendovima i strukturnim nedostacima u zemljama regiona, slika postaje još manje optimistična“, ističe Avdijaj za Kosovo onlajn.

Objašnjava da većina izveštaja ukazuje da je najveća stopa nezaposlenosti kod mladih i žena.

„Radnici u punoj radnoj snazi beleže bolje rezultate u sektorima kao što su domaće usluge, građevinarstvo i određene grane proizvodnje. Ruralna područja i dalje zaostaju za urbanim centrima u pristupu poslovima, a osobe sa nižim kvalifikacijama su izloženije neskladu između ponude i potražnje na tržištu rada“, napominje ovaj ekonomista.

Dodaje da su trendovi na tržištu rada usko povezani sa globalnim promenama ekonomskih tokova zbog čega je u poslednjim decenijama porasla potražnja za zanimanjima u oblasti informacionih tehnologija.

„Zbog starenja stanovništva i niskih stopa nataliteta, očekuje se rast potražnje za kadrovima u zdravstvenim uslugama. Građevinski sektor i tržište nekretnina trenutno beleže veliki rast, ali nije izvesno koliko će taj rast biti održiv, s obzirom na rast cena i sve manju dostupnost zainteresovane radne snage. Zbog toga se mnoge kompanije okreću ka udaljenijim zemljama u potrazi za jeftinijom radnom snagom“, precizira Avdijaj.

Smatra da turizam i ugostiteljstvo postaju sve profitabilniji sektori, naročito u obalskim zemljama poput Albanije i Crne Gore, što ih čini privlačnim za preduzetnike i radnike.

Istovremeno, „zbog nesklada između veština i potreba tržišta“ mnogi sektori prolaze kroz transformaciju, pa su tako i učestalije prekvalifikacije za nova zanimanja.

Napominje da je ovaj fenomen sve primetniji i unutar kompanija kako bi se „radna snaga prilagodila novim zahtevima“.

Avdiaj kaže da još ne postoje precizni podaci o migraciji radne snage tokom ovogodišnje letnje sezone, ali da „ekonomski trendovi ukazuju na pojačanu aktivnost u svim sektorima, naročito u turizmu i ugostiteljstvu“.

„Generalni migracioni trendovi pokazuju snažnu želju radne snage da se preseli u razvijenije evropske ekonomije radi boljeg životnog standarda. Među najprivlačnijim zemljama su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Francuska, Italija, skandinavske zemlje, kao i bliže destinacije poput Hrvatske i Slovenije“, ističe Avdiaj.

Albanski "rekord"

Specifično za Zapadni Balkan je i teže zapošljavanje mladih i radnika iznad 50 godina.

Stručnjak za finansiranje iz EU i rizični kapital iz Tirane Ergis Sefa naglašava da je Albanija i dalje rekorder ne samo u regionu, već i u Evropi po nezaposlenosti mladih do 30 godina.

„Nažalost, postoji razlika u nivou zaposlenosti u odnosu na starosne grupe. Karakteristično je da Albanija, u poređenju sa regionom, a svakako i sa zemljama EU, ima najveću stopu nezaposlenosti među mladima od 18 do 30 godina“, kaže Sefa u razgovoru za Kosovo onlajn.

Na to, precizira, utiče niz faktora, a migracije su samo deo problema.

Sefa apostrofira nezaintesovanost mladih da upisuju one škole koje nude edukaciju za deficitarna zanimanja.

„Činjenica ostaje da imamo stopu nezaposlenosti među mladima koja je skoro dvostruko veća u poređenju sa normalnom, sa drugim zemljama. Ako je opšta stopa nezaposlenosti 8,8 procenata, među mladima dostiže 19 procenata, dakle više nego dvostruko. Ovo je najviši nivo u regionu”, upozorava Sefa.

S druge strane, Albanija je i zemlja koja je u vrhu regiona po stopi smanjenja nezaposlenosti koja je sa ranijih 9, 5 - sada 8,8 procenata.

„Ali ne samo zato što se povećao broj radnih mesta ili zato što nastavljaju da stvaraju nova radna mesta, već i zbog činjenice da postoji odliv radne snage, uglavnom mladih koji odlaze uglavnom u EU“, ističe Sefa.

Objašnjava da je razlog povećanje zaposlenosti u sektoru usluga, a posebno, tokom letnjih meseci u oblasti turizma.

„Turizam je sektor koji drži glavnu težinu, ali imamo i povećanje u nekim drugim specifičnijim sektorima, kao što su sektori informacionih tehnologija. Ovo je i sektor koji ima najveće plate, iako čak i u sektoru turizma imamo značajno povećanje plata“, naglašava ovaj analitičar.

Ističe da analize ukazuju na dva glavna problema kada je pitanje tržište radne snage u Albaniji.

„Prvi problem je što sektori koji su imali lošije rezultate, poput poljoprivrede, idu ka izumiranju, odnosno ka značajnom padu radne snage u ovim sektorima. To bi moglo da stvori novi talas emigracije radne snage iz poljoprivrede i srodnih sektora. Drugi problem ima veze sa promenom tehničkih veština koje tržište rada zahteva. Već imamo neka specifična zanimanja, a ona zahtevaju novo tehničko i stručno obrazovanje, i mladi muškarci i žene trebalo bi da idu u tom pravcu, a manje da prate opšte obrazovanje u oblasti ekonomije, prava ili drugih sličnih grana”, smatra Sefa.

Navodi da je Albaniji omogućeno stručno osposobljavanje i da mladi kroz javne ili privatne centre za stručno osposobljavanje imaju mogućnost da pohađaju razne kurseve kako bi se prilagodili tržištu rada.

S druge strane Albanija beleži gubitak radne snage u oblasti poljoprivrede, ali i kada je reč o zanimanjima vezanim za proizvodnju odeće i obuće.

„Razlog je pad vrednosti evra i jačanja albanskog leka, ali i promena strukture potražnje. Danas je manja potražnja za jednostavnim industrijskim proizvodima, ali je veća potražnja za proizvodima višeg kvaliteta. Radna snaga u ovim kategorijama ima dva izbora. Ili mora da se prekvalifikuje, odnosno da poveća svoj profesionalni nivo, jer je proizvod koji se traži sve sofisticiraniji. Ili će morati da promeni profesiju, jer ovi sektori ekonomije moraju ili da se transformiše da bi bili konkurentniji, ili će uvenuti i nestati”, zaključuje Sefa.

Ponuda i potražnja

Prema podacima Agencije za zapošljavanje Severne Makedonije ova zemlja iz godine u godinu beleži trend smanjenja nezaposlenosti, ali i dalje nedostaju kvalifikovani radnici.

„Trend smanjenja nezaposlenosti u Makedoniji se nastavlja i ove godine. U prvom kvartalu stopa nezaposlenosti iznosila je 11,7 odsto, što je smanjenje od 1,2 procentna poena u odnosu na prvi kvartal 2024. S druge strane, primećujemo povećanje stopa zaposlenosti koja je u prvom kvartalu 2025. godine iznosila 46,3 odsto što je u poređenju sa istim periodom prošle godine više za 0,9 odsto“, kaže u razgovoru za Kosovo onlajn Biljana Živkovska iz Agencija za zapošljavanje Severne Makedonije.

Prema podacima ove Agencije, zaključno sa junom, u Severnoj Makedoniji je registrovano 97.157 nezaposlenih.

Živkovska objašnjava da je glavna karakteristika tržišta rada ove zemlje „neuslađenost između ponude i potražnje“ radne snage.

„I dalje postoji veliki broj sektora gde se kvalifikovani radnici ne mogu pronaći za upražnjena radna mesta, jer potencijalni kandidati ne poseduju kvalifikacije i veštine potrebne za ta mesta“, navodi ona.

S druge strane, najveća potražnja je za kadrovima u oblasti IT industrije.

„Ovo je posebno atraktivno za mlade ljude koji traže posao u nekom od ovih segmenata IT industrije. Nije slučajno što je to tako. Uslovi rada koje pružaju IT kompanije su mnogo povoljniji. Mogućnosti za napredovanje u karijeri su takođe velike, plate su atraktivne, a ove kompanije ulažu i u dodatne obuke i sertifikacije za ove zaposlene, što dodatno povećava njihovu konkurentnost na tržištu rada“, kaže Živkovska.

Među najtraženijim zanimanjima u Severnoj Makedoniji su i poslovi u elektrotehničkoj i mašinskoj industriji: inženjeri i mašinski inženjeri.

„Ništa manja potražnja nije ni u građevinarstvu i za arhitektama. Ugostiteljstvo i turizam su takođe traženi. Traže se konobari, kuvari, menadžeri…“, otkriva šefica Odeljenja za odnose sa javnošću, komunikacije i međunarodnu saradnju Agencija za zapošljavanje Republike Severne Makedonije.

Prema evidenciji ove Agencije u Severnoj Makedoniji poslove uglavnom ne mogu da nađu radnici koji imaju samo osnovnu školu ili ni to.

„Takvih je 60 procenata registrovanih nezaposlenih koji ne mogu da nađu posao. Samim tim što ti ljudi nemaju obrazovanje, uglavnom ne poseduju nikakve kvalifikacije. To su ljudi bez profesije i zato ih je i teško plasirati na tržište rada. Veoma im je teško da se zaposle“, kaže Živkovska.

U tu kategoriju spadaju i radnici koji imaju više od 55 godina bez obzira što poseduju praktična radna znanja i veštiine.

Istovremeno, problem u zapošljavanju imaju i mladi, visokoobrazovani ljudi i to je problem koji ova Agencija pokušava da prevaziđe.

„Visokoobrazovani mladi ljudi teže pronalaze svoj put na tržištu rada u određenim segmentima jer poslodavci sve više traže praktična znanja i veštine pored diplome koju ljudi koji su tek završili fakultet nemaju“, napominje ovaj stručnjak.

Radnici u Severnoj Makedoniji sve su svesniji da je prekvalifikacija najbolji put do novog zaposlenja.

Živkovska naglašava da je to najprimetnije kod mladih.

„Jedan od pozitivnih trendova je sve veća svest ljudi da im je potrebno unapređenje, pre svega u oblasti IT veština i digitalnih veština. Mnogo mladih, ali ne samo oni, pokazuje interesovanje za prekvalifikaciju u oblasti IT-a, digitalnog marketinga, grafičkog dizajna i slično, a za to postoje brojne inicijative, kako privatne tako i državne“, kaže Živkovska.

Dodaje da je veliki broj radnika svestan da tradicionalna zanimanja zamenjuju automatizacija i nove tehnologije, pa se trude da prate taj trend.

Međutim, najveće prepreke stvara mala motivacija kod nezaposlenih jer su pojedini kursevi, posebno za IT sektor skupi, a izazvana visokom cenom kurseva, kao i činjenicom da to podrazumeva i promenu sredine.

Ključan problem vidi u tome što nakon prekvalifikacije ne postoji garancija da će ta osoba i dobiti nov posao.

U Severnoj Makedoniji najtraženija zanimanja poslednjih godina vezana su upravo za IT tehnologije. Traže se programeri, softverski inženjeri, inženjeri podataka, inženjeri sajber bezbednosti, stručnjaci za veštačku inteligenciju i slično.

Ali, ništa manja nije jagma i za lekarima, farmaceutima, medicinskim sestrama, laborantima, građevinskim inženjerima, arhitektama…

„Postoji manjak tehničkog osoblja kao što su elektrotehničari, mašinski tehničari i slično. U oblasti obrazovanja postoji manjak nastavnika, posebno nastavnika fizike, matematike, jezika i računarstva. U porastu je i potražnja kadrova u sektoru obnovljive energije i ekologije. Ulažu se napori da se ta zanimanja učine atraktivnijim“, ističe Živkovska.

S druge strane sve manje se traže ekonomisti i pravnici.

„I dalje postoji potražnja za njima, ali zbog velike konkurencije, poslodavci zahtevaju da imaju neke dodatne veštine, ne samo diplomu prava ili ekonomije, već i neke dodatne veštine za posao“, objašnjava Živkovska.

Ni Severna Makedonija nije imuna na „sezonske migracije“, a radnici tokom leta najčešće odlaze u Hrvatsku.

„Ono što nas više ne brine jeste stalna migracija visokoobrazovanih kadrova, koji odlaze prvenstveno u Italiju, Nemačku i Austriju. I naravno, preduzimamo inicijative, barem za one naše studente koji studiraju u inostranstvu, da stvorimo uslove da prenesu svoje znanje i praktično ga primene u našoj zemlji“, zaključuje Živkovska.