Zapadni Balkan i Evropsko prvenstvo u fudbalu: Ratne trube sa tribina

Navijačke strasti sa Zapadnog Balkana preselile su se na stadione u Nemačkoj, na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Za sagovornike Kosovo onlajna, od Skoplja do Vukovara, nemile scene na utakmicama Hrvatske, Albanije i Srbije, mnogo su više od puke “koreografije”. Upozoravaju da su “senke iz prošlosti” i dalje budućnost Balkana.

Počelo je skoro pa naivno, bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović uključio se uživo u program RTS iz Esena i rekao da je tu privatno da bi gledao fudbal i bodrio komšije iz regiona.

“Došao sam privatno da malo podržim komšije iz regiona. Večeras je bila utakmica Albanija - Italija, u nedelju uveče biću na stadionu da bodrim Srbiju protiv Engleske, nadam se da će biti prvo veće iznenađenje. Neka bude hrabro, ako bude i remi biće veliki rezultat, ali zašto ne verovati da Engleska može sutra da padne?", rekao je Abazović.

Ali, svako je čuo šta je hteo, pa su ga već sutradan proglasili za izroda.

E onda se zakuvalo u tučnjavi u kojoj su, a još je nejasno, učestvovali i Srbi i Englezi i Albanci, da bi se “atmosfera” sa ulica - preselila i na stadione.

Epilog je - više od 200.000 evra kazni koje su fudbalski savezi Hrvatske, Albanije i Kosova morali da plate Uefi zbog ponašanja navijača tokom utakmica, a još nije podvučena crta na tom računu.

Etičko-disciplinska komisija Uefe do sada je Fudbalski savez Albanije kaznila sa gotovo 100.000 evra zbog niza incidenata tokom utakmica sa Hrvatskom i prethodno Italijom.

Kazna nije zaobišla ni Fudbalski savez Srbije koji je kažnjen sa ukupno 14.500 evra zbog dešavanja na meču protiv Engleske.

Fudbalski savez Hrvatske do sada je platio 87.875 evra zbog divljanja navijača na utakmici protiv Španije, a tek treba da se ispostavi račun organizacije Fare - Fudbal protiv rasizma u Evropi zbog skandiranja: “Ubij Srbina” i “Srbe na vrbe”.

Hrvatski savez se ogradio od tog incidenta tvrdeći da su parole, na čistom hrvatskom, uzvikivali Albanci.

"Očekivali su da će im se pridružiti navijači Hrvatske, pošto su na našem jeziku to skandirali, ali to se nije desilo", piše zagrebački Jutarnji list i navodi da se skandiranju "pridružio samo mali deo Hrvata", na čemu će HNS bazirati svoju odbranu.

Da nema dileme ko je šta skandirao potrudio se albanski reprezentativac Mirljinda Daku, koji je posle meča Hrvatska-Albanija, završenog nerešenim rezultatom 2:2, koristio megafon i preko njega skandirao sa navijačima uvrede na račun Makedonaca i Srba.

Daku je kasnije objasnio da su ga ponele emocije. Kažnjen je sa dve utakmice neigranja.

Emocije su izgleda ponele i albanskog novinara Arljinda Sadikua kome je Uefa oduzela akreditaciju zato što je pred utakmicu Engleska-Srbija, pred tribinom sa srpskim navijačima ukrstio ruke simbolizujući dvoglavog orla.

Pred utakmicu Hrvatska-Albanija emotivno je, istovetnim pokretima ruku reagovao i nemački policajac...

Ali, da se “navijačka groznica” Zapadnog Balkana proširila i van regiona pokazala je i utakmica Albanija-Španija.

"Molimo Španiju, priznajte nezavisnost Kosova. Nećete izgubiti ništa, naprotiv, dobićete iskrenog prijatelja", transparent je uz zastave Kosova, Albanije i Španije.

Albanska reprezentacija je porazom oprostila sa Evropskog prvenstva, a ispratili su ih pokliči španskih navijača: “Kosovo-Srbija”.

Zastave i koreografije koja veličaju “Veliku Albaniju”, te simboli OVK na svakom koraku, za švajcarski časopis “Veltvohe” nisu samo upozorenje za Uefa, već i za Fudbalski savez Švajcarske.

Ovaj list ukazuje da je reprezentacija ove zemlje “postala platforma za strane ekstremiste”.

Ni srpski navijači nisu bili pošteđeni.

Fudbalski savez Kosova pripremio je žalbu Uefi zbog ponašanje na meču protiv Slovenije u Minhenu.

"Fudbalski savez Kosova najoštrije osuđuje nacionalističke pozive i postavljanje srpske zastave sa mapom Kosova i natpisom 'Nema predaje'. Ponavljanje ovakvog ponašanja na fudbalskim stadionima, čak i nakon prethodnih kazni Uefe je neprihvatljivo i zahteva veću rigoroznost organa Uefa za donošenje odluka", navodi se u saopštenju.

Ratovi i posledice

Istoričar Stefan Radojković ocenjuje u razgovoru za Kosovo onlajn da su događaji u Nemačkoj na EP u fudbalu svojevrsno istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da je region Zapadnog Balkana i dalje daleko od pomirenja.

“Navijačke strasti koje vidimo tokom Evropskog prvenstva na stadionima u Nemačkoj su svojevrsno istraživanje javnog mnjenja i opipavanje pulsa javnog mnjenja. Ovde se može reći da su dijaspore još uvek zakrvljene u ratovima 90 -ih, a verovatno i dobar deo lokalnog stanovištva koje je došlo iz regiona Balkana u Nemačku na Evropsko prvenstvo. Moramo biti jako oprezni jer je očigledno da strasti nisu još u potpunosti smirene i verovatno to neće biti ni slučaj”, kaže Radojković.

Scene sa EP pokazatelj su, dodaje, da treba još vremena da bi region mogao da teme iz devedesetih posmatra hladne glave.

“Neće izaći brzo. Potreban je rad tokom više generacija. Negde se prihvata da su otprilike tri generacije potrebne da prođu da bi strasti smirile. I ako se priđe na institucionalan i odgovoran način pitanjima iz 90-tih onda možemo da se nadamo nekim rezultatima koji bi nalikovali onome što mi zovemo danas pomirenje. Ali, dakle smo. Još mnogo vode je potrebno da protekne ispod Brankovog mosta da bi smo mogli da kažemo da će tako nešto biti”, smatra Radojković.

Folklor i tribine

Režiser Danilo Bećković naglašava da su incidenti na Evropskom prvenstvu u fudbalu “koncentrat” svega što se dešava u regionu i da su narodi Zapadnog Balkana u “limbu” zbog stalnog podgrevanja tenzija.

“U suštini nije nam trebalo Evropsko prvenstvo da pokaže da se strasti nikako nisu smirile. To je folklor koji je prisutan, a u stvari veći je problem što su naše reakcije na te vrste provokacija uvek preterane i malo nezrele. Mislim da bi bilo mnogo bolje kada se tim stvarima ne bi na taj način pridavala pažnja”, ističe Bećković za Kosovo onlajn.

Komentarišući brojne incidente tokom nastupa reprezentacija iz regiona, Bećković kaže da je reč o “koncentratu” dešavanja u tim zemljama.

“To što vidite na stadionu to je zapravo samo koncentrat onog što se dešava u tim zemljama. I ne samo tamo. To je u stvari posledica jednog konstantnog podgrevanja političke situacije na prostoru bivše Jugoslavije što smo imali i sa rezolucijom u UN, sa raznim izjavama i dešavanjima u BiH, na Kosovu i Metohiji i na kraju krajeva i u Srbiji i Hrvatskoj. Konstatno imate pritisak koji ne dolazi samo iznutra već i sa strane i koji podgreva atmosferu u svim tim zemljama. Onda se to samo na stadionu vidi najjasnije”, kaže Bećković.

Na pitanje da li bi region mogao da izađe iz ove vrste matrice, naglašava da je to moguće samo ukoliko se “narodi Balkana dokopaju neke vrste samostalnosti”.

“Region bi mogao da izađe iz tog limba kada bi se okrenuo sebi. Ima ta stara floskula ‘Balkan balkanskim narodima’ koja je u jednom trenutku bila prihvaćena kao politika. Sada to više nikome ne pada na pamet. Prosto, balkanski narodi su prihvatili razna pokroviteljstva iz inostranstva, a niko iz inostranstva se zapravo ne bavi time da na Balkanu bude mir. Prosto, to, to nije njihov posao, to od njih nije trebalo ni očekivati. Dakle, jedini način da se iz toga izađe je da se balkanski narodi opet dokopaju neke vrste samostalnosti”, zaključuje Bećković.

Uzročno-posledična veza

Analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski smatra da nemile scena na Evropskom prvenstvu u fudbalu pokazuju da region Zapadnog Balkana umesto da gradi mostove suživota i dalje živi u devedesetim godinama prošlog veka i da je to uzročno-posledična zavisnost i preplitanje političkih odnosa u regionu.

“Ne mislim da je to slučajno, to je jednostavno uzročno-posledična zavisnost i preplitanje političkih odnosa u regionu, odnosno ti ispadi navijača su apsolutni nastavak neke politike zvaničnih vlasti zemalja iz regiona. Inače, šefovi država to ne govore na način na koji to skandiraju navijači. Otvoreno i bez diplomatskih rukavica govore navijači na stadionima”, kaže Atanasovski u razgovoru za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima izlaz iz ovog problema je da političari grade mostove između naroda i država.

“Da stalno imaju retoriku pomirenja i izgradnje dobrosusedskih odnosa, kako bi došli do najnižeg slojeva društva, da bi obični građani sa obe strane granice izgradili bolje međususedske odnose, a za to je potreban veoma dug period”, kaže ovaj analitičar.

Komentarišući incidente tokom Evropskog prvenstva u fudbalu, Atanasovski smatra da su pokazatelj da se “navijačke strasti” u regionu još nisu smirile.

“Nažalost. Ti uzvici skandiranja na utakmici između Albanije i Hrvatske protiv Srbije gde imamo šovinizam, etnički radikalizam i najveći izliv nacionalizma, jednostavno pokazuju da još uvek živimo nažalost na Balkanu i 2024. godine stvari se nisu promenile, ne od pre 100 godina, ali od pre 30 godina kada su bili ti krvavi balkanski ratovi prilikom raspada Jugoslavije. Videli smo i reakciju, u najmanju ruku, neukusnu albanskog reprezentativca, sa otvorenim psovkama prema Makedoniji i Srbiji. To je deo balkanskog mentaliteta, koji nažalost još uvek živimo”, smatra Atanasovski.

Ocenjuje da je sve posledica mržnje koja nije prestala, već se prenosi na mlade generacije i da je to posao teret “memorijskog koda” ratova devedesetih.

“Mlade generacije koje nisu živele u tim vremenima, jednostavno kroz prepričavanje svojih roditelja, na jedan način nasleđuju tu generacijski prenošenu mržnju. Nažalost, to je vrtlog iz kojeg ne vidimo izlaz, a ne bih mogao da kažem da li se možemo nadati boljem rešenju u godinama i decenijama koje dolaze. Situacija se, nažalost, po ovom pitanju na Balkanu ne samo ne popravlja, naprotiv, u nekim segmentima vidimo pogoršanje”, naglašava Atanasovski.

Navijačke ili političke strasti

I predsednik Saveza srpskih udruženja Hrvatske iz Vukovara Dragan Crnogorac kaže da su događaji na utakmici Hrvatska- Albanija, ali i drugim mečevima Evropskog prvenstva u fudbalu na kojima su nastupale reprezentacije sa Zapadnog Balkana refleksija i pokazatelj da se strasti u regionu nisu smirile.

Ističe da sportski događaji postaju isprobani poligoni za slanje političkih poruka.

“Jasnih političkih poruka, jer svi mi ovde u ovom regionu volimo sport, volimo da gledamo sportske događaje i onda se oni koriste na veoma ružan način. Ono što mi najčešće možemo da vidimo ovde u Hrvatskoj, da posle nema nikakvih poruka izvinjenja, ograđivanja i od tih poruka i od tih navijača. Imamo u stvari situaciju da ti navijači deluju kao produžene ruka političara”, kaže Crnogorac za Kosovo onlajn.

Dodaje da su događaji na Evropskom prvenstvu samo refleksija onoga što se događa u regionu, a posebno u Hrvatskoj.

“Ne znam kakva je situacija na sportskim terenima u Albaniji, ali znam kakva je situacija na sportskim terenima u Hrvatskoj i to traje neprestano. Rekao bih od one neodigrene utakmice 13. maja 1991. godine Dinama i Crvena zvezde u Zagrebu. Znamo od onda što se sve dešavalo i to je iz godine u godinu, i rekao bih, ne samo na fudbalskim stadionima, nego čak i na nekim drugim sportskim terenima”, upozorava Crnogorac.

Dodaje da nije iznenađen skandiranjem “Ubij Srbina” tokom utakmice Hrvatska-Albanija, zato što su takve poruke postale normalne na većini sportskih događaja u ovoj zemlji.

“U Hrvatskoj, nažalost, sport se ne gleda samo kroz neke sportske vizire nego se gleda i kroz političke vizire i tu se šalju vrlo jasne političke, direktne poruke. I vrlo često možete da vidite da su te poruke uperene protiv Srba. Najčešće se one manifestuju na određene događaje i ljude, a u zadnje vreme apsolutno i posebno protiv Srbije i protiv predsednika Aleksandra Vučića”, kaže Crnogorac.

Dodaje da bi rešenje za region bilo u donošenju restriktivnijih zakona, ali da za to, ističe, nema političke volje.

“Teško može region da izađe iz ove situacije. Nažalost, sportska dešavanja se zloupotrebljavaju i ona su najčešće, ja bih rekao, dobar način da se operu ruke i da kažu: 'Nismo to mi rekli, to je rekla neka grupa navijača'. I ostaje na tome, tu nema ko da se optuži. Teško ćemo da izađemo iz ovih situacija. Da bi se izašlo moraju da se donesu striktni, oštri zakoni u svim državama regiona. Međutim vidimo da za to političke volje nema”, zaključuje Crnogorac.

Poruke iz prošlosti

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da su fašističke, rasističke i nacističke parole i slogani na Evropskom prvenstvu u fudbalu rezultat “živog sećanja” na ratove devedesetih svih zemalja bivše Jugoslavije.

“Nažalost, među navijačkim grupama svih reprezentacija Ex-Ju prostora živi još nacionalizam devedesetih. U glavama navijača još žive sećanja ratova devedesetih i sve navijačke grupe, pa bilo da su one hrvatske, srpske, bošnjačke, makedonske, albanske... redovno u toj navijačkoj strasti imaju potrebu da vređaju drugog ili da oživljavaju ideje za koje smo mislili da su davno poražene, a to su ideje fašizma i nacizma”, kaže Gudžić za Kosovo online.

Komentarišući istup albanskog reprezentativca Mirljinda Dakua, on podseća i da je pre nekoliko godina hrvatski reprezentativac uzvikivao ustaški pozdrav, ali da se i na stadionima u Beogradu često mogu čuti neprikladni pokliči oko događaja u Srebrenici.

“Dakle, kod navijača  reprezentacija bivše Jugoslavije, reprezentacije koje su nastale nakon raspada Jugoslavije na žalost, žive te fašističke, rasističke i nacističke parole i slogane. To su poruke, ideja i ideologija za koje smo mislili da su davno poražene nakon Drugog svetskog rata”, ističe Gudžić.

On ukazuje na apsurd da su nacionalizmom zahvaćene generacije koje nisu ni bile rođene tokom ratova.

“Na žalost, to su generacije koje nisu živele u vreme ratova, koje ne pamte ratove. Izgleda da je u pravu Milorad Ekmečić kada je u jednom priliku vezano za Jasenovac rekao da će Jasenovac teže pasti generacijama koje dolaze nakon Jasenovca, nego onega koji su preživeli Jasenovac. To se sada može potvrditi na ovom primeru da ratovi za jugoslovinsko nasleđe teže danas spadaju i teže ga shvataju generacije koje nisu živele u vreme ratova, koje ne pamte rat nego njihovim očevima i dedovima koji su preživeli rat i koji su učestvovali u ratovima”, naglašava Gudžić.

Konstatuje da je jedino rešenje u sistemskom pristupu obrazovanju, ali i kroz medije.

“Trebamo ukazivati na štetnost tih ideja i šta su sve te ideje donele ljudima koji žive na ovom prostoru”, zaključuje Gudžić.