Svetozar Basarić iz Sevca: Sa 72 godine i dalje uz svoje koze

Za Svetozara Basarića iz Sevca u opštini Štrpce dan počinje i završava se uz koze. Već 25 godina bavi se kozarstvom, a od samo nekoliko grla napravio je stado od 50 koza. Iako je napunio 72 godine svakodnevno prelazi kilometre vodeći koze na pašu i poručuje da ne odustaje od posla koji mu pričinjava zadovoljstvo.

Basarić već nekoliko godina gaji koze rase „Alpina“, koje su se, kako kaže,  pokazale kao jako mirne i mlečne koze.

„Na početku sam kupio nekoliko grla, pa sam ostavio podmladak i tako došao do 50 grla. Ova rasa, Alpina, ima više mleka, a koze su i mirnije od rasa koje sam držao ranije. Letos sam kupio 15 malih jarića donetih iz Francuske. Dobro su se pokazale, mirne su i mlečne“, rekao je Basarić.

Ističe da su obaveze oko koza svakodnevne, a vikendom sir i mleko nosi na prodaju na Brezovicu.

„Jutro počinjemo mužom, zatim se podgreje mleko za pravljenje sira, doručkujem i vodim koze na pašu. Kući se vraćam u šest popodne, ponovo ide muža, pravljenje sira. I svaki dan isto. Subotom i nedeljom idem na Brezovicu i prodajem sir. Dnevno mogu do šest kilograma sira da proizvedem. Neka koza da kilogram mleka dnevno, a neka i manje. Letos sam imao problem sa prodajom. Stari koji su kupovali nisu više živi, a mladi nisu toliko zainteresovani. Na Brezovici pokucam na svaka vrata kako bi prodao litar mleka ili kilogram sira. Prodajem sir i na Prevalcu“, napomenuo je Basarić.

Basarić je istakao da se prodaja mleka više isplati, ali sa žaljenjem konstatuje da nema stalne kupce.

„Za jedan kilogram sira moram da stavim deset litara mleka. Mleko prodajem po ceni od dva evra po litru  i kada bih prodao tih deset litara mleka, dobio bih 20 evra, a za sir uzmem 10 evra. Tvrdi sir prodajem po ceni od 15 evra, jer se on suši po mesec dana, potapa se,  pa se čisti, pa još deset dana dok ne dobije odgovarajuću boju. Većina kupaca traži mladi sir, jer im je tvrdi mnogo jak“, ističe Basarić.

On dodaje da svakoga dana prelazi po deset kilometara vodeći koze na ispašu, što mu sve teže pada kako godine prolaze.

„Dnevno pređem po pet kilometara u jednom pravcu, što je za moje godine mnogo. Ovo je velika i svakodnevna obaveza. Sve možeš da ostaviš, ali ovo ne. Leti, zimi, uvek  ima posla. Sneg padne nekoliko dana i čim se malo otopi ja ih izvodim, dok kod krava i ovaca nije tako. Veoma malo sena sam potrošio prošle godine, jer sam ih puštao na pašu skoro cele godine. Prostora za ispašu ima svuda okolo. Kada bih imao i siguran otkup mleka, bilo bi odlično“, ocenio je Basarić.

Bavljenje kozarstvom je njemu i njegovom sinu jedini izvor prihoda. Trud i rad se nikada ne mogu u potpunosti naplatiti, ali oni pokušavaju da u svom radu pronađu računicu i zarade.

„Mužu obavljam ručno, navikao sam. Malo ja, malo sin i za pola sata završimo mužu. Sve su se parile i sada ih muzemo samo ujutru i tako ćemo još mesec dana, a onda pauziramo. U zamrzivaču ostavim 100 litara mleka da imam za sebe i oko 30 kilograma tvrdog sira. U svesci beležim sve što prodam - koliko mleka, tvrdog sira, mladog sira i sve tako 25 godina. Na kraju godine sumiram koliko sam zaradio i da li se isplati. Bude to između 10.000 i 12.000 evra godišnje. Možda je to nekome malo, ali ja sam se opredelio za ovo“, zaključio Basarić.